Suptilan način maloletnog pičeta da saopšti ocu da je odavno postala profesionalac u igri ''Sakrij salamu''. Uglavnom ima sasvim suprotan efekat od željenog.
Razgovor oca sa četrnaestogodišnjom ''devojčicom'':
Devojčica: Pa tataaa, kako možeš da kažeš da smem samo do 10 sati u grad!
Tata: Dovoljno ti je. U moje vreme smo se i u fakultetskim danima vraćali u 9, budi zadovoljna.
Devojčica: Ma hajde, sve ostale drugarice imaju minimum do 12. Ona fuksa Milena se vraća svako veče u 3, pa nikom ništa.
Tata: Pa zato je i fuksa. Ti si maloletna devojčica, i 10 ti je plafon.
Devojčica: Nisam ja mala tata, ne spavam ja više samo s medom!
Tata: (saću ti jebem kevu - pogled)
Ultimativni odjeb. Nakon mučki pretrpljene rasprave, legendarna rečenica "Skini mi se s kurca" odrađuje svoje. Što si se penjao, penjao si se, krajnje je vreme da siđeš.
- Aj se karamo?
- Beži bre, paćeniku neotesani!
- Š'o? Aj daš malo.
- Može. Al' dve hiljade nijedne.
- Znači, daćeš?
- Skini mi se s kurca!___
- Shvati, prevarila sam te jer neću više da furamo.
- Ali ja te još uvek volim...
- Bez obzira.
- Nemoj mi to raditi, neću moći da živim bez tebe!
- Alo, mojne mi taj rad, baci zajeb na patetiku. Skini mi se s kurca i aj ćao, zdravo.___
- Koleginice, još jedan katastrofalan rad. Moram vam saopštiti da ste opet pali.
- Koji K!? Tebra, imam 12 strana zajebancija, plus 16 strana slika. Kako ja padam, a ova fufica polaže, kad ne može ni olovku jebenu da drži od svojih skupocenih akriličnih noktiju, nabijem li joj ih u rč!
- Smirite se, koleginice. Ako vam nešto nije jasno, obratite se dekanu.
- Jes', da i mene zbari u zaključanoj kancelariji kao i ovu akriličnu? Kako da ne! Skinite mi se s kurca svi! Tako, kolektivno!
Lirska najava neminovnih batina koje će biti isporučene ženi uhvaćenoj u prevari.
-Eeeeh Darinka, Darinka... PLJAS! (Slivanje šljivovice niz grlo). Daro, ljubo! Otrove! Život sam ti dao Daro. Zlatan zub i drvenu nogu. Jooooj, jebem li ti! I to ko - Mile krojač, pa jebalo me i odijelo da me jebalo, de sad nadjoh da ga poprvaljam, ne bih ni saznao. Ta mrcina. Daro... Troje djece Daro, 'vakva kuca, 'vaki brak, sve ostavi radi kurca, tugo jedna. Neš se 'leba najesti tuđeg, sreće mi! Tužna ćes biti Darinka, pamtićeš i mene i kuću, i dom što ga stvorismo, krv ti jebem ključalu. A s tobom i ja Daro, nesrećan ću biti. Ali biću tebe, Daro moja, a suze će da mi naviru k'o kad je stari umro.. I krojača, Darinka, jašta. Eeej, njega tek!
PLJAS! (Jos jedna sljiva posadjena u utrobu)...Čuje se otvaranje ulaznih vrata, i koraci kroz hodnik. Kroz odškrinuta vrata trpezarije vidi Darinku kako zastaje ispred ogledala, popravalja frizuru, nakon čega ulazi kod njega.
-Zdravo dragi.
PLJAS!
Jeste to tako, ali nije baš u tolikoj meri.
Pre će biti da je širokim narodnim masama iz nekog razloga takvo mišljenje suptilno nametnuto, a kad se malo zagrebe dublje, uoči se da je cela priča malo nadograđena.
-Si čuo da će Tepić možda nazad?
-Neće valjda?! E, a jedva sam dočekao da ga se ratosiljamo onako grbavog!
-Nemoj tako, dobar je on.
-Jašta je, za podbočiti nešto! Uzeo mi deset godina za svaku utakmicu evrolige, odlučujuće koševe promašivao, kad uzme loptu zajebi što će je neko drugi dobiti, a i šut bi mogao da popravi. Izvikan je to igrač, ja kad ti kažem!
Lampaš je naziv za uredjaje čiji su glavni delovi elektronske cevi, u narodu poznate kao lampe. Ovi uredjaji su obavezno teški, veliki i treba im neko vreme da se zagreju i počnu da rade. Lampaši (osim gitarskih pojačala) se ne proizvode već ko zna koliko godina, ali se neki izrazi vezani za njih još uvek koriste.
1) Lampašem se naziva čovek koji sporo kapira pa mora da se sačeka da mu se lampe u glavi zagreju da bi mu mozak proradio.
2) U vreme kad su počeli da se pojavljuju mobilni telefoni lakši od pola kila stariji modeli su se iz zezanja nazivali lampašima.
3) Reč "lampaš" se koristi da se opiše kompjuter, smartphone, netbook ili slično sokoćalo koje radi sporije nego što treba.
1)
-Je l' bre, da li je ovaj stvarno glup ili se pravi?
-Ma lampaš, pusti ga, moraš sto puta da mu objasniš.2)
Srbija, krajem devedestih.
-Ovo je bre telefon, Nokia 1610, a ne taj tvoj lampaš.3)
-Skinem juče neki HD film, kad ono secka, zvuk nekako ide, al' slika nikako.
-Pa kad imaš komp lampaš, nego kaži ti meni, moraš li da čekaš da mu se zagreju lampe pre nego što udješ u Paint?
Osoba bez osećanja. Ne poznaje značenje reči emocija. Stena na kub. Taština duša je za njega topla i čedna.
Zašto babasera? Zato što ona radi usran posao. Ceo dan sedi u smrdljivom ćumezu, naplaćuje pišanje i sranje i deli toalet papir. Jedini kontakt sa mušterijama ostvaruje samo-probaj-da-zasereš-sve-ili-pišaš-pored-šolje-jebaću-ti-majku pogledom. Hladan i prodoran. Pun besa i nezadovoljstva. Čini da ti se urinarni trakt zaledi, i da govno više ni ne pomisli da izađe.
Sleng prevejanih šahista, izveden iz pravila magične igre da se pešak stupanjem na osmu liniju može promovisati u figuru po izboru. Koristi se u kontekstu opisa osobe u koju je uloženo toliko toga uzalud. Analogno desetinama kalkulisanih varijacija da se pešak dogura i promovise u najaču figuru, pa ipak nekom omaškom, grubim previdom, verom da je to bolji izbor, postane konj.
-Eeee, moj sine, promovisani konju, k'o malo vode na dlanu smo te držali, nikad teže od kašike nisi digao, sve smo ti pružili, 35 godina imaš, na fakultetu će još i platu da ti daju, koliko si generacija ispratio. Na, evo ti za cigare.
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Sinonim za lepe manire, kavaljerstvo i bonton u malom prstu. Izraz je nastao pre nego što je Gavrilo iz Principa koknuo prestolonaslednika slavne Austrougarske, monarhije koja je bila pojam za uglađenost i fenseraj među ovdašnjim življem, što i nije bilo teško jer su pre njih Balkanom vrmudali otomanski Turci, svi brkati, obrezani i za zulum nad srpskom rajom vazda orni.
Bečka uglađenost krasila je sinove sreskih načelnika i armijskih oficira koji su, po svršenom školovanju u Bečkereku, Pešti ili Pragu, usnama sa uredno potkresanim brčićima celivali ruke varoških frajli i maštali o njihovim belim bedrima.
Od imperije koja je nobles izvozila na kilo, danas je ostala Austrija, gastoški raj u kojem se uvek zaradi dovoljno za još jedan sprat sive gradnje u rodnom Majilovcu, da slučajno komšijina kuća ne bude veća. Ostala je i Mađarska, zemlja koja je izbegla odejancukićenje samo zahvaljujući Tiboru Benedeku, Tamašu Kašašu te bezuslovnoj ljubavi tamošnjih žena prema kurcu kao takvom.
Kako je propala Austrougarska, propalo je i drevno bečko vaspitanje koje danas postoji samo u tragovima.
- Pa dobro, Vukane, jebemu čokolešnik, zar si stvarno morao da pitaš nastavnicu biologije "Što jedete govna?" kad je htela da ti upiše keca?
- Morao sam, ćale, ali sam joj persirao. Bečka škola.
Nesto nalik francuskom poljupcu, samo što se u ovom slučaju ljubi beton il' neka druga podloga.
Osoba koja je totalno nebitna. Trinaesto prase. Zadnja rupa na svirali. Ringo Star. Večito u senci nekog Maria.
Luiđi je često dobar prema svima. Devojkama kupuje Milka praline.
Ali ne jebe.
Dok Luiđi plevi gerbere, Mario pamprči 'talijanske cave i sjebava zmajeve. Luiđija niko ne voli. Luiđi je sam. Na sa'ranu mu ni pop neće doći, jer će biti kod Maria na gajbi, šikati koks i tripovati od šruma.
Luiđiju se ni ker na grob posrati neće.
Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažem pičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi?
Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.
Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.
Suptilan način devojke da kaže da se smorila u vezi kao baba u praznom autobusu. Dosta joj je bleje po kraju, sokića sa trafike i bureka sa sirom. Gledala je neki lik-plače-sve-vreme-i-seče-vene-za-droljom film. Hoće i ona to. Da se oseća jedinstveno, da bude debeljuca u Etiopiji, hladno pivo u tvom frižideru. Želi da te od klošara sa klupe pretvori u princa na konju. Ili motoru. Važno da si konj. Poslušan. Hoće da bude kao ona devojka iz raspala-štreberka-koja-postaje-kraljica-jebene-mature filma. Želi da se jebe, a da joj ne uđe. Pokušava od slona da napravi muvu.
- Jao, znaš, volela bih onako, znaš... Mnogo ljudi, mrak, a ja sijam... Znaš na šta mislim?
- E taman mi stigla neka prepečenica. Šljiva. Deda Slavkova iz Japana. Svetliš ko svitac od nje.
- Daj bre... Uozbilji se. Budi malo inovativan...
- Znači razmislila si o onome, ti, Maja i ja?
- Ne mogu da verujem... Nikada se nećeš promeniti... Idem...
- E, a da mi daš Majin broj?
Srpski turista na doručku za švedskim stolom. Pošto mu aranžman ne obuhvata ni ručak, ni večeru, jedina šansa da se nahasa u tuđini u okviru svojih finansijskih mogućnosti je da ujutru bude najbrži i najhalapljiviji. Neprijatnim ponašanjem i urlikom rasteruje druge goste, a potom u maniru najozloglašenijeg dinosaurusa rukama nasrće na sto i grabi, grabi, grabi sve dok ne prepuni tanjir. Nakon toga seda na mesto da u miru proždere svoj plen. Posle ide po drugu(vrlo verovatno i treću) turu. Četvrta tura podrazumeva pakovanje ostataka za kasnije.
- 'Ajde, bre, Švabe mrdnite malo! Od jučerašnjeg doručka jedva da sam išta okusio!
- E Žiko, na onom tamo stolu ima kačkavalja.
- Skocentriši na ovaj Mileva, tamo ćemo ići po drugu turu.
- 'Oćemo li i kafu dva puta sipati?
- 'Si ti normalna? Dve kafe ujutru? Pa da mi ode pritisak? Uzmi lepo ovaj termos pa u njega isprazni ono lonče da imamo za kasnije.
