Obrok za koji je energetski napitak "Red-Bul" jedna najobičnija bUranija.
Daje ti dovoljno energije da trčiš po vasceli dan i praviš pizdarije po dedinom i babinom, ali i po komšijinom dvorištu, takođe.
Obrok se sastoji od jedne "skale 'leba", domaćeg, koja u prečniku ima oko trideset centimetara i koja je namazana svinjskom mašću (jedna supena kašika), a preko toga posut seckani crni luk i malo aleve paprike, pa sve to malo posoljeno.
Po običaju, ovaj obrok sprema tvoja baba.
Mile (dete sa sela, rumen k'o jabuka, trči): - Šta je Boki, što ne trčiš, šta ti je?
Boki (brat iz Beograda, duša mu u nosu, bled k'o krpa): - Popio sam četiri Red-Bula, to ti daje krila... ne znam šta mi je...
Mile (dete sa sela): - Kakav Red-Bul, kakva krila, kakve, bre, pičke materine?
Baaabaaaaa! Baaaaaaabaaaaaaaa! 'Aj' namaži skalu 'leba, Boki je gladan!Baba: - Sa' će baba, zlato babino!
Proces koji se dešava kada vidite maricu kako prolazi po kraju u blizini vaše kuće. Tada se u glavi dešava flashback i preispituju se postupci od sinoć, sa akcentom na nezakonite radnje.
Hmm, da vidimo ... radža kod Migeta, posle Albanka u parkiću. Da nas nije neko drukao? Ma neee! Ajmo dalje ... ona Sanja od sinoć, nešto mi mladoliko delovala. Da nije zbog toga?
Aj, šta se tripujem? Možda ljudi samo idu svojim poslom...
Najčešći način za dijagnostiku bilo kakvih zdravstvenih problema bosanske djece.
Fata: - Dijete mi nesto pada pokući i zavrće oč'ma unebo, jadna.
Šemsa: - Da nije šta pojelo?
Pouzdan način određivanja godine snimanja filma ili serije.
Moja baba danas : "Jao vidi Voja dok je imao kosu, u pa ovo mora da je bilo pre devedesetih. Kako je to bio lep čovek..."
Majkl Kolins je baja koji je morao da čuva spejs-šatl od vanzemaljaca dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin šepurili i zabadali američku zastavu po Mesecu. Zato Kolinsa više ne pominju ni nastavnici geografije dok za ovu drugu dvojicu zna svaki pristojniji vrabac. Upoređivanje sa Kolinsom govori da je dotični neupečatljiviji od driblinga Marka Pantelića i glume u seriji Ally McBeal, te da ga ne pamti ni devojka kojoj je skinuo mrak.
Nalaziš se na žurci sa ortacima sa faksa. U uglu grupa riba koje su išle u Petu gimnaziju sa tobom. "Za mnom", kažeš svom čoporu samouvereno. "Hej, gde ste, mačke? Kako je? Ovo je moja ekipa sa faksa: Šarki, Đole, Miksa i Petar." Alfa-ženka zbunjeno pita: "Izvini, a ko si ti!?"
Opis džabolebaroša koji krade Bogu dane, glavno zanimanje mu je izležavanje. Nema prihode, al' se za rashode ogrebe od matoraca.
keva: Marko, stig'o ugalj, aj' pomozi ćaletu da se utera?!
sin: Kevo, aj' iskuliraj malo, molim te!
ćale: Ma gde će taj da pomogne ženo, on zasuče rukave samo kad se tetovira!
Glavni argument, malog čoveka, kojim opravda svoju nezavidnu materijalnu situaciju, dok vreme provodi vodeći tuđe živote i čekajući da mu sve padne sa neba.
-Vide li novog komšiju, baš je lepu kuću napravio.
-Lopov. Znam ja. Nakr'o pa sad pravi. Ja jeste da nemam, al' bar mirno spavam!
-Ali on je...
-Lopov! Tajkun! Šupak! Jeste... Znam ja!
Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!
Ništa kao i najmanja promena ne može da učini da se osećate živim.
Da nije vetra,nebo bi bilo prekriveno paučinom.
Umetnički odgovor podgojene jedinke muškog roda na pomen njegove stomačine.
Brate, na šta to ličiš, jebem ti sunce! pa sećam se kad si igr'o fudbal, pločice su ti se videle, bio si utegnut ko golf dvojka tdi!!
Jebi ga matori, fakultet je pri kraju, pa moram da imam podlogu za kravatu.
Najblaži, gotovo i neprimjetan (pod uvjetom da ga neko drugi ne spomene) osjećaj "post-raskidne" nostalgije za nekom osobom.
- E, matori, a što si ti sam? Gdje ti je riba, a?
- Koja?
- Kako koja, pa Marina!?
- Aha...
- Nismo vise skupa, ali moj šlic je za nju uvijek otkopčan.
Zaključak koji ti nametne ona mrva kompleksa koja se zapatila negde između manjka estetske ambicije i jutarnjeg pogleda ka ogledalu. Žal za tih pola sata vežbanja dnevno umesto kojih si neverovatno dosledno i temeljno mrsio muda levicom i proučavao strukturu plafona.
Dok na plaži ležiš na leđima kao odvaljena pornićarka posle celodnevnog snimanja orgija i preko pivske stomačine gledaš svoju devojku kako ustaje da ti donese mekiku sa ljutim kečapom i još jedno pivo, u kadar ti uleću njeni guzovi koji su se zarumenili i zgužvali od sedenja kao obrazi rošavog Mađara posle ljutog paprikaša. To svakako nije prizor pun erotskog naboja, ali ćuti izraubovana bedevijo -nisi ni ti bolji.
Kasnije, dok žvaljaš mekiku koju su zamastili k'o deca lanac na biciklu, kuješ planove kako sledeće leto nećeš dočekati naduven kao Milutin Mrkonjić jutro posle svinjokolje i kako ćeš već u martu sledeće godine početi da radiš na svojoj telesini. Sanjarenje ti prekida devojka brisanjem kečapa koji je nakapao po dlačurdama na grudima...pališ jak cigar pa ga zaliješ pivčinom i samouvereno počneš:
-Slušaj, šta misliš da mi zajedno krenemo da vežbamo malo...teretana, trčanje, redukovana ishrana... A? Šta misliš?
-Zašto? Ti si meni dobar i ovakav.
-Pa i to što kažeš...
Uvlačenje bujnog stomaka na plaži, par trenutaka pre nego što prođete pored srazmerno bujnih ženskih grudi.
Upoznavanje u fazonu on-mene-zna-ja-njega-ne-znam. Ruši postulat znam-te-znaš-me. Nastaje kada jedna od strana uključena u upoznavanje tvrdi da već poznaje drugu stranu te podseća na prilike u kojima su se sreli.
- Vozdra. Ja sam Marko, sećaš se?
- Ne, brate. Koji Marko?
- Ma Marko iz Tehničke, zvali su me Smare u školi. Možda se sećaš da smo igrali jednom fudbal zajedno.
- Ne znam, Smare, igrao sam fudbal sa mnogo ljudi. Sad bih morao da id...
- Ma sećaš se sigurno. Ti si šutirao, a ja sam igrao rukom, pa si mi ti psovao mrtvu majku, ali nema veze, bilo pa prošlo. Onda smo išli svi ispred dradže na pivo, bio sam i ja, ali sam pio sokić. Mora da se sećaš.
- Smare care, ne mogu da se prisetim, ali si opravdao nadimak iz srednje. Moram palim.
Izreka ljudi koji drže seosku kafanu. Kad se gosti napiju dobro počne makljaža štapovima i gađanje kuglama.
- Je li Mile, što ne dovedeš neku pevaljku u kafanu?
- Si ti normalan?
- Što?
- Kakva bre pevaljka kod mene u kafani je bilijar borilački sport
Statusni simbol modernog srBskog vernika.
- Brate ili bolje rečeno oče, treba li da se prekrstim i poljubim vrata kad ulazim u ovo čudo?
- Zašto!?
- Pa ne znam videh ovaj ikonostas na instrument tabli pa da pitam...
- Ne zezaj me brate znaš da sam veliki vernik.
- Znam da si veliki vernik ali nisi morao ovoliku krstaču da okačiš o retrovizor...ne vidiš saobračajne znake.
- Meni na znake ukazuje Bog...
- A, je l' svetom vodicom pereš šoferku?
- Ne zezaj se sa tim.
- Ma šalim se, šta ti je...nego da imaš karavana mog'o bi i brakove da sklapaš ovde...
- Marš iz auta, bogohulnične nijedan!!!
- Stani bre, iz crkve se ljudi ne isteruju.
Pod smelom pretpostavkom da pesnici "svi u stvari samo jedu govna" i tek rekombinuju inače smisleni sled reči do latentne neprepoznatljivosti, a u cilju prožimanja teksta nekakvom ekstraterestrijalnog mistikom drevnih asirskih zapisa u kamenu, ’90-ih godina u leksikonima i spomenarima danas punoletnog zilja rođeno je SMS pesništvo.
Sociolozi ističu da za uzrokom valja tragati u počecima Top-Shop ere i implantacije ideje Sve možete sami i od kuće. Mentalno izazvani pesnik danas za sebe skromno kaže da je samo medij, a za silu tvrdi da se koreni u Dr. Iggy-u.
Inbox:
CACA
CACA
CACA (detalji prijema: subota 26.02.2011. 03:47)
CACAJa uvek šansu davala sam nam,
A ti želeo si da zaboraviš me
I našu ljubav izneverio si
Sad da živim pusti me
Kada da voliš i mene ti znao ni si
Idi tiho iz života mog
Jer ne znam koliko još moćiću.
_____________________________TV Delta, popodnevni termin za poruke bližnjima u inostranstvu:
FERIKA kada isadjes i ponovo zajedno bude mo mi ja dusu moju dacuti je si dobio cigare ljube te deca i gzim on je isto tvoj ROZIKA
____________________________Nova poruka od MAMA:
Limuntus kupio si a ja rekla sam ti prašak za pecivo treba mi.
Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.
Jean-Luc Picard
