Čuvena rečenica Gorana Bregovića, negde tokom legendarnih osamdesetih, nakon intervjua za neke novine. Sasvim lepo oslikava stanje uma i duha svih onih koji se guraju pod svetla reflektora - nema veze što osvetljavaju i prljav veš, važno je da me gledaju!
Ova rečenica je najavila jednog od modernih jahača apokalipse - tabloidnu štampu, u koju se pretvaraju sve novine i časopisi, sa veoma retkim (i niskotiražnim) izuzecima. Uz pomoć rijaliti mašinerije, svako ima svojih 15 minuta slave, ali svi se bore da ih produže, makar na pola sata, makar dok se ne udaju bogato, ili steknu dovoljno kapitala da otvore lokal. Samo neka se piše - makar i dobro!
Očas posla, Sizifov nedosanjani san, mačji kašalj. Ćićolina.
- Gazda, završili smo!
- Kako ste preneli klavir?
- Ma, k'o iz pičke!........................................................................................................
- Je l' ste imali teškoća pri porođaju?
- Ovaj stariji glavonja me mučio šest sati, a mlađi je bio sitan, izleteo k'o iz pičke!
To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.
Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...
-jbt 'ladno sam se sinoć ubio ko Rus, ko me je doveo kući?!
-pa niko brate, sam si se izgubio, tražili smo te pola sata pa odustali...
-zju, vidi, još sam i dva parčeta pice kupio u Karibiku, da mi se nađe za doručak, samo se ne sećam u kom od ona dva...
Za neke ljude,jedini logičan odgovor na pitanje kako neka osoba radi nešto preterano,ili preterano dobro.
A: Jesi ti vid'o kako onaj Usain Bolt trči?! Nije normalno
B: Uz'o nešto 100 %
----------------------------
A: Jel se sećas one ribe od sinoć,sa žurke...kako je igrala,ko poludela?
B: Ma uzela nešto...
----------------------------
A: Sinoć sam gledao neki pornić...Brate,lik sa dve ribe sat vremena,ne znaš koja bolja! Ne znam kako izdrži toliko...
B: Ma uz'o nešto,pornićar
Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.
- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.
Ono što iznervirani čovek kaže supruzi kada navuče svoje čiste, roze gaće.
Ovo opisuje dve izuzetno bliske osobe koje se retko kada odvajaju.
Soba u totalnom haosu. Tu ni beskućnik ne bi spavao. Niti se duže zadržavao. A ni kraće kad smo kod toga.
- Au brate, daj sredi malo ovaj ćumez.
- Što? Pa nije u tolikom haosu.
- Kako bre nije some jedan! Eno tamo je kutija od pice iz Picka, odneo si je pre dve nedelje.
- Ma nije to ta, ona je u drugom ćošku, ta je od Nove godine tu...
- A ti se pitaš što ne možeš da kresneš... Pa beskućniku je ispod časti da ovde spava! Pre nego što počneš da je sređuješ treba ti teška mehanizacija moronu jedan!
Opravdanje za sve.
- Au koliko ti je dupe, moraš malo na aerobik.
- To je genetski, vežbe ne pomažu!- Ništa ne učiš, opet ćeš pasti sve ispite!
- Učim ja nego, genetika je kriva, otac mi je studirao 9 godina...- Je l' ti nije glupo da menjaš ribe ko čarape, daj uozbilji se imaš 35 godina!
- Eh... Krv nije voda... Deda mi je bio šmeker, varao je babu dokle god je mogao da hoda...
Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao 'Dobar, loš, zao' zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.
- Ajmo ljudi, spremite se stajem sad ovde u Palanovcu.
Svi se gledaju u oči između sebe, znojavih lica i spuštenih obrva. Student-šmeker na zadnjem sedištu pali cigaru, baba steže kotarice, riba se šminka jer ko zna,možda joj je ovo poslednji put....Neki alkos leži po podu i povraća, ne primećuje da ga gaze po rukama... Kreće zajebana muzika... Napetost vojnika na 'Dan-D' nije ništa naspram ovog... Čuje se samo penzioner koji hrče i 'Mi se volimo' od Šemse koje ide na radiju... Vrata se otvaraju.
(Pfffffffffffffffffffffffffff)
- Juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš!
- Pustite mene, samohrana sam majka dva deteta!
- Jebem im poreklo, sve mi pare pokupiše! Ijao Dragane kukavče crni!
- Aaaaaaaaaaaaargh, nogaaaa! Ne osećam nogu! Jebem tiiiii!
- Ma perverznjačino matora, kako te nije sramota za dupe da me hvataš?
- Mama!Gde mi je mama???Kmeeeeeeeeeeee!!!
- Pa našta ovo liči? I posle hoćemo u Evropu?
- SPARTAAAAAAAAAAA!
- Je li sine, a gde će svi iz autobusa?
- Bljuuuuuuuuv!
- Jaoj grdna, sarmu mi sve izgnječiše!
Kad oće onda oće pa da ga jebeš. Ali nije problem kad nekog oće, nego uvek oće onog ko ima. Nikad nisam čuo da je na seoskom takmičenju u tomboli pobedio neko ko nema leba da jede, nego uvek neki seoski zrvk, koji može da kupi i tu tombolu, i sve koji učestvuju i još da ih vodi u Ovčar banju na 10 dana.
I tako je od vajkada, koliko god se trudili, igrali loto, bigo, kurac palac, čekali da Cuzammen Mančić izvuče baš listić sa magičnim brojem, ne ne... dobiće neko kola ko već ima 2 auta, pa taman sinu drugi, da jadan ne mora peške kad mu je ovaj kod majstora. Ili novi frižider, ali onda neće stari dati nekom kome treba,nego će da namenski zakolje još jednog bravca, pa da oba napuni mesištem, i potencijalno da rikne od srčanog udara.
Deda, jesi čuo što je Petrović dobio kola od osiguranja u Novom Sadu?? otiš'o seljak da osigura njivu, a još se potpisuje prstom,i ubace ga za nagradnu igru i dobio Ford Focus. Pa jebemu mater, ima 100 jutara zemlje, i sad je kupio novi Belarus, za novce ne na kredit, i dobije kola! Pa mi da smo igrali, ne da ne bi dobili ništa, nego bi ko onomad kad je baba išla na onaj ručak, kao dobili juga, još platila ručak, sreća da se živa vratila!
Ćuti, ime dedino, šta će tebi nov auto? nemoj da si mi proklet, tako te nikad nisam učio! Pa znaš da i đavo sere na veliku gomilu!! tako je od uvek! Pa on seljak ima u njemu da nasadi kokoške, taj ne zna ništa da vozi niže od 3 metra!! Pa ne sećaš se ti, dala je njemu opština pre 25 godina novu ladu, zato što je bio najveći proizvođač ku'ruza u Sremu, on seljak 'teo da vuče Zmajevku prikolicu sa njom, pukla mu lada na pola ko babina, znaš već, da ne laje deda!
Neverovatno veselo i veoma ubrzano stanje svesti. Mozak se "vrti" trista iz mesta, energija koja nosi je tolika da biste od sreće sve pare dali prvom prosjaku na kog naiđete, kolektiv slepih baba razvezli po odredištima, a kasnije otišli na tri smene u narodnoj kuhinji. Autobus vam je spor, zarad ostalih u njemu, koji možda žure, iskočili bi napolje i pogurali ga brže. Stanje turbo moda je sreća - sreća - radost, pa još malo odozgo. Atomski mrav na steroidima i red bulu. Mikelanđelo kad popije kapućino. To raspoloženje ne mora (ali može) biti izazvano nekim srećnim događajem. Povremeno samo dođe (pogodi pesma i "polećemo").
- Čim stignemo, ima da se popnem na binu, zgrabim mikrofon i dreknem "Cice, došaaaaaoooo saaaaam, doooođiiiiteee naaaa meeeeneeeee!!!", a onda ću, u begu od obezbeđenja da se bacim u publiku, oni će me odneti, a onda jedan "vertikalni surf" uz Ušće.
- Šta je njemu, jel' mu dao neko nešto?
- Pusti ga, uleteo je u "turbo mod" kad smo pošli, sad samo gledaj i zabavljaj se...
___________________________________________________________________- Aj džast viš tu flaj over d rejnbou, so haj... Maj drim iz tu flaj!!!
- Aman, prekini više sa tom pesmom i ostavi banderu na miru! 'Alo, Turbo! Zvaće neko čike u belom, ima da se kopčaš na leđima dugo, dugo dok ne budeš objasnio da si položio mehaniku!
Impulsivna, spontana reakcija koja predstavlja prvu liniju odbrane od virusa baronije, koji je u datom momentu izvršio desant na naš nervni sistem.
To ćelijama naše svesti daje dovoljno vremena za brzi "recover", čime se onda može i do kraja ukloniti pretnja i začepiti gubica izvoru baronarne infekcije.
- "E ljudi, nisam vam pričao... Jednom ja jeb'o..."
- "E, DAJ MOLIM TE!!! Ne seri više, majke ti..."
Jezik koji donosi profit medicinarima.
U praksi se pokazalo kako je interesovanje prosečnog stanovnika zemlje za latinski jezik jednako proporcionalno inventivnosti udžbenika iz lingvistike koji je napisao Ranko Bugarski. Stoga medicinari obilato koriste ovo kako bi zavarali narod.
Jednostavno, pošto prosečnog OFR šljakera i njemu sličnog narodskog čoveka ne zanima mnogo stručna terminologija, tu vreba opasnost.
Poznato je da se ljudi plaše nepoznatog. Dovoljno je najobičniji termin (može a i ne mora biti vezan za medicinu) prevesti na latinski. Kod prosečnog slušaoca, to izaziva miks efekta zbunjenosti, isprepadanosti te osećaja da upravo prisustvuje nekom grandioznom činu. Tad su ljudi na sve spremni, ne bili to što pre otklonili iz života.
Medicinari, blago vama sa ovakvim narodom.
''-I, doktore, 'oće li na nešto gadno ovo da iziđe? Već me peti dan boli glava, osećam se kao da me je krava prevrtala!''
''-Pa, po mojim nalazima, vaš cortex cerebri* upravo natiče, što se direktno da odraziti na funkcije in medullae**''
-''Ima li nekog leka za taj Korto Kerber što ometa onog imedlu?''
-''Ima, ali ga trenutno nema u našoj ispostavi, morate ga nabaviti preko ovog računa, košta 3500 evra''*Moždana kora
**U Mozgu
Ajnštajnova teorija po kojoj, ako uzmete dva identična blizanca i jednog pošaljete u svemir da putuje brzinom svetlosti a drugi ostane na Zemlji, ni jedan ni drugi neće razumeti Opštu teoriju relativiteta.
