Bivše djevojke s kojima nisi imao sreće. Ponekad samo bivše djevojke.
Milunka: RADOVANE, JEBEM LI TI SJEMENSKI KUPUS, DOLAZ' 'VAMO!
Radovan: Ne mogu, sad će drugo poluvrijeme, a ako me na drugom Brondbi sjebe...
Milunka: DOLAZI ODMA'!
Radovan: Dobro jebote... Eto me... Đe si?
Milunka: Na tavanu!
Radovan: Šta radiš na ovom tavanu je... Aaa, sređuješ.
Milunka: Nego šta nego sređujem, i dok sam sređivala, pomjerala kutije, kako sam pomjerala kutije ispadne slika neke sisate mačkice, crno bijela doduše, ali piše "Za mojega Rašicu" i nakarminisani poljubac.
Radovan: A? O čemu ti pričaš ženo?
Milunka: OVO! (pokaže sliku Radovanu)
Radovan: Aaaaa, Stanislava!
Milunka: (hvata najbliži tupi objekat, u ovom slučaju metlu, i uperi ga prema Radovanu) Pjevaj, da ti ne bi dupe propjevalo!
Radovan: I jebem te ljubomornu, pa zar ne može čovjek da čuva svoje prečke i stative?
Milunka: Ne znam ja! Ja bi to najradije spalila.
Radovan: Može, al narednih sedam dana da ti zabijam golove.
Milunka: Pet.
Radovan: Sedam il' ostaju.
Milunka: Jebem li ti... UH! Ajde, bolje sedam puta loš seks nego vječito slike bivših... Upri u me ko u životinju!
Pozdrav svima. Mario Jurešić (29) boluje od malignog melanoma četvrtog stepena (rak kože završnog stadijuma). Lekari su mu dali još mesec dana života. Potrebno mu je 160.000 evra a prikupljeno je samo 42.000! Svaka pomoć je dobrodošla!
Evo kako to možete da uradite:
Računi:
Dinarski: 160-449120-46
Devizni: 00-540-0001638.4
IBAN: RS35160005400001638427
Pošalji 188 na 3030
Cena poruke: 100 din (PDV se ne naplaćuje)To vam je pakla cigara ili pivo manje.
Delite da i svi ostali mogu da vide.
Svim snagama. Sva čula su uključena da bi se došlo do željenog cilja.
- Ej, ljudi, jeste gledali novu emisiju Ivana Ivanovića?
- Nismo tebra. Da imamo sreće slušali bismo ga uživo i rukama i nogama.
Paketić gudre za soma dinara. Nastao fuzijom dva sleng izraza, dakle slengara na kvadrat- MIć (hiljadarka ili gram) i TKE (ket, paket neke psihoaktivne supstance na šatrovačkom).
- Je l' ima?
- Za izvoz. Ćeš da zablejimo?
- Može. Aj povedi i Mitketa, za lapo čuke na ćošku kod Krleta.
Baba je osoba koja odiše iskustvom. Više nema zube, pa teško grize. Ona zna šta je bitno i od suštinske važnosti za srećan, udoban i život ispunjen zadovoljstvom. Ona je proživela. U najgoru ruku, rećiće ti „Mrš svinjo!“ ako si debelo zagovnao. A ako si glavu udario, uvek će da se nađe da rečenicom „kam baba da vidi“ prebaje da ne boli. Ti nikada nećeš razumeti babu, jer to iskustvo nemaš, nisi složio svoje prioritete, „bitni su ti Britni i Fifti“, a ima još soli da jedeš dok ta mudrost do tebe dođe.
Ona je imala prioritete, slagala ih red poredak, kućila se, uspela je u svom životu da se snađe, i danas, kad iz nje progovara iskustvo, uspela je da složi svoje prioritete pod stare dane na dva najbitnija:
Tvrd kurac i meko sirenje.
Unuka: Baba, šta bi mi ti preporučila da ja uradim za ovog mog? Dal valja, šta ti misliš, lep na oko, al kilav mi malo, a i posao nema? Da mu porađujem na crevu il da bataljujem?
Baba: E moja ćerko, da ti kaže baba: ako možeš da si u moje godine priuštiš tvrd kurac i meko sirenje, završila si posao.
Unuka: U pravu si baba, sve mu noge o parket proklizavaju kad zapinje, ništa od toga.
Radodajka. Svima daje.
- Miloše, jesi ti jedini u ovom društvu koji nije opalio Suzanu Nultu Negativnu Petrović?
- Jesam. Takođe sam jedini i HIV negativan.
Svaki veliki junak ima nešto odakle crpi svoju snagu i energiju. Samsonu je to bila kosa, Svetom Savi pčele, Hitler. Ja ne volim pomagati ljudima ali se osećam dobro i dobijem neku vrstu elana kad nikom nikad ništa ne kažem. To sve nosim u sebi i ne volim da opterećujem druge. dobro mi je. Često odem na jedno brdo iznad svog malog mesta u kome živim, gde se nalazi i jedan spomenik neznanom junaku, pa počnem vikati iz sve snage. Vičem jedno pola sata do sat bez prestanka, posle počnem plakati i zaspim u kolima. Spavam do ujutru, ustajanje oko sedam sati i doručak. Razgibavanje, malo vežbi i posle krećem na posao. Na poslu sam do tri sata. Sa kolegama sam u pabu do šest. Popijemo po piće, ispričamo se. Vreme je za večeru. Kupim svoju ljubav sa posla automobilom. Idemo u restoran. Večeramo. Ona mi tu govori neke bezvezne stvari. Ne interesuje me. Konobar donosi račun, i ja ga ošamarim. Kaže mi: "Što ste me udarili gospodine ja ne osećam bol".
Riječ "sponzoruša" možda jeste nastala tamo devedesetih, ali soj žena koje su na vrijeme prepoznale sopstveni potencijal i odlučile da se kroz život probijaju što na leđima što na koljenima, postoji od davnina.
Jedino što su naši prađedovi umjeli da stvari krste pravim imenom, bez da išta umotavaju u oblandu političke korektnosti.
- Pa jebem ti 'vaku državu! Slušaj ovo: "Marijana Mateus otvara školu za dame. Između ostalog učiće žene i djevojke kako da ulove bogatog muža".
-Što, bate, barem neka uče od najbolje, ona je svoju ukrčmila do dinara.
Nego bataljuj te novine, ovaj kanal se neće sam iskopati.
Ovo se kaže za osobu koja kad ode u goste ili bilo gde van kuće, ostane toliko dugo da izgleda kao da je i Bogu ispao iz vidokruga.
Na slavama toliko dugo ostaje, da i domaćine ispraća na spavanje. Ode u kafanu - zaključa je. Ako je svadba, iako je mladine strine sestrića teča, uvek ostane poslednji, taman da zameni starojka kad se proglasi fajront i isprate mladenci na spavanje, jer je ovaj toliko pijan da su mu noge proglasile autonomiju, a i toliko ne zna za sebe da je od 9 uveče počeo se svađa sa čivilukom misleći da je konobar, vičući kako lopuža 'oće da mu naplati duplo.
Iako svakom deluje kao klasični klopoder, koji je previše radoznao, ljubopitljiv, naporan i nametljiv, to je pre svega osoba koja kao Dara Bubamara u pesmi "Svi su tu kao nekada", poslednja ode, a dođe prva - da ne samuje.
Neretko su ovaj izraz koristile naše majke kad se zaigramo na ulici i kod nekog ili kad kao tinejdžeri počnemo da izalzimo, pa ne dođemo kući na vreme.
___________________________________________________________________
- Nikola, sine, imaš li ti kuću? Celo veče te zovem, ne javljaš se. Ti kad odeš negde, Bog te zaboravi.
- Ali, mama, ja imam 45 godina, nisam više dete, a i tek je pola 12. Pa valjda mogu subotom uveče sa ženom malo da prošetam, a da me niko ne gnjavi.
- Noć je za spavanje, nije za šetanje.
- Ali mi ne živimo zajedno, u mojoj kući ja radim šta hoću.
- To nije bitno! Dok sam ja živa, ti si moje dete i neću da se noću kasno šetaš. Ako tu tvoju roditelji nisu naučili, kod mene mora da se zna neki red.
___________________________________________________________________
- Lepo bilo kod tebe na slavi, prošle nedelje. Sve na nivou, sve po redu, Marija je sve spremila carski, ama sve je bilo po PS-u. Nego kako ste se rešili onih tvojih kumova? Pa oni ne zaklapaju! U sve se razumeju, sve znaju, o svemu imaju mišljenje. Ono i ja sam ostao do kasno, ali ovi dođoše pre mene, pa opet ja odoh pre njih.
- Znaš da oni kad zasednu, Bog ih zaboravi. Te o ovom, te o onom, jedno, drugo, treće... Ama ne staju. Kako jedan stane da uhvati vazduh, drugi uleće i nastavlja. Kad jedu, jedan priča, drugi jede, pa se zamene. Ja i Marija u jednom trenutku, krenusmo da uzimamo jakne, kad se setismo da je naša slava. Otišli tek oko 3 sata.
___________________________________________________________________
Takmičenje koje stvarno ide brzo
Lepo sam krenuo preventivno, dva samo šamara, i tri drka ispod sača, mlaka voda u život vraća, biće ovo lepo veče, sve je spremno, tries i tri istih replika, prepričavanje plebsovih poslovica, posle prvog već piva nisam toliko mislio o pasivnim umorstvima, posle drugog gurkao sam mrzovoljnog druga staljina, a kad grunu treće kraja nije bilo: skladištio sam osvojene sonike u podrum među zimnicom i delio neštedimice vakcine kapljom blagoslovenog urina u kocku šećera, smiješio sam i smekšao i kamen i paradajz i nakupca iz Bagrdana što peva looking foor paradajz
Umreću znam, pa kad se zaželiš mene ne viči ime moje u smiraj dana već uzmi tu glistu i molim te vidi šta se od nje učiniti može, a može veruj mi, sećaš li se one igre ti si bila moja zelena nula a ja tvoja jedanaestica koja stiže u zadnjem trenutku, volim taj broj nikada nisi cenila moju ljubav prema tome broju. Kučko raduj se sad muškatalama a mogla si da pokrivaš moje dugove i stegno moje predivno.
0, 11, 31, 33, 34, 3,5 otvorila se dizna častim odma u glavi mi brat kaže odmah ćeš sve da razbacaš pa nećemo tako.
Nisam popio više od pet šes neko treba to da broji mada smo već na osmici možda devet teško ne pije mi se više neć.
Ko hoće u utorak da uzma pare neka odigra na lotou 1, 3, 11, 22, 23, 30, 31, ja sam met dejmonTršaćanski palindrom je šifra.
Lik koji se razumije u sve i svašta, a zna o tom i da popriča na solidnom nivou. Nije nuklearni fizičar, al' čuo je za Higsov bozon i kvarkove, ne zna ko je Markoni, al zna da popravi radio. Za priču vazda raspoložen, za čašicu, ako ponudiš, ne odbija.
- Neki dan sretnem Mileta, nešto mi bi da ga pozdravim i ispričasmo se mi fino o običajima ovdašnjim.
- A Mile k'o Mile, radi na svim frekvencijama. De ga sljedeći put pitaj za demografiju Kine, ima da ti sat vremena priča kako se koji Kinez zove i koje im je najčešće prezime.
Skupiti snagu, stisnuti zube, skupiti muda... Kao prava muškarčina (muž).
Ne tako poznat izraz koji se koristi kao vid motivacije.
- Jooj tebra, kakva riba! Jel viš ovu levo, do Caneta?
- Auu brate, prva klasa. Što joj ne priđeš?
- Ma daaj, vidi kakva je, šta će ona s ovakvim klošom kao što sam ja...
- Ajdee, šta se cimaš, namuži se malo i gledaj je pravo u oči!---------------------------------------------------
Svako dete kad pije sirup:
- Jaoo mama, pa ovo gorko...
- De, de...pa ajde sine, namuži se malo, biće ti bolje od toga.
Izraz se koristi za montažne šiptarske poslastičarnice, one sa metalnom kupolom.
- Brate, nisi valjda opet kupio sladoled u džamiji? Jel znaš ti da je svaka kupljena kugla jedan metak?
- Daj brate opusti se. Oćeš liz?
Bratislava, život jeste kurva, ali i kurva te zavoli ako imaš čime da je platiš, možeš ti da siliš i da jebeš kao crnčuga, džabe, ništa nije besplatno. Što bi rekao jedan moj prijatelj besplatni seks je najskuplji seks.. Tako je svagda bilo. I biće.
Ali da ne okolišamo mnogo, ovde pre svega mislimo na sve one 'uspešne' mamine i tatine sinove, a onda i na one ostale, kvazi moraliste koji večito pametuju i to isključivo na tuđoj koži, ili ti prebacuju kako su uspeli trudom i radom, a kući leži kupljena diploma, šatro samostalni i nezavisni, a iza zavese nepotizam likuje. Odrasli uz plazmu i mleko, jednako pišaju uz vetar po nama smrtnicima.
- Jesi čuo, Siniša posle samo dva dana u firmi i jedne prezentacije dobi unapređenje, a ti nisi uspeo ni posao da dobiješ, lepo sam ti rekla da uzmeš crvenu, a ne plavu kravatu.
- Kevo, ne seri.
Ako nas istorija, maćeha života, bilo čemu uči to je da je čovek uvek bio sirovina životinjskih nagona. Uvek je gledao za atributima plodnosti, još od Vilendorfske venere, preko svršavanja po skulpturama Afrodite ili Niki Minaž. Tako mu je i lepota lica bila krajnje nebitna ako ima dobrog mesa. Jebi ga, nije svako lep, šta sad, ali bitno da se može dobro jebat.
Tako su i Vizantinci, to jest Romeji, potomci starih, učenih i bolesno perverznih Rimljana imali svoj sleng za ružnu ali zgodnu pičku. Naravno, u duhu vremena, ako je neka riba avion ona je - jelte - vaskrs! A spreda je, kada je vidiš, pravi post. Bolje je sudržavati se. Ali zato kad se okrene navali na vasrkšnji has i rasturi je od života da tri dana ne ustaje.
Porfirna palata, Carigrad:
- O hristoljubivi i milostivi care, vratih se iz samoproglašenog carstva Trapezuntskog, od fejl vanabi Romeja koji jedino grčki što pričaju i to kao paori oni najgori, znači užas, kaže mi neki hartofilaks tamo kao fazon ne kaže se Paralija nego Praleja, ja kao matere ti ne seri tamo mi je...
- Dobro je, Nićifore, o'ladi malo, šta bi sa Velikokomninkom?
- Videh je, moj mili care. Lepo me primiše, dobra im je gajba, ja rekoh imate li koju princezu za izvoz, oni mi doveli tu neku što je još ostala, kaže pokupili sve Đenovljani i Iverijci. Kažu evo vodi ovu caru.
- I kakva je?
- Znate kako, uzvišeni care, prvo je gledam, mislim se nije mi jasno što je ovako velika fama oko tih trapezuntskih princeza. Razroka, zubi slabi, nos kao u Rinotmeta, a obrve kao u Murzufla. Ja već mislim Đenovljani i Iverijci uzeli sve što valja. Ja taman da ih oteram sve u kurac kad se mlađana okrene...
- I šta onda?
- Vidim ja da je spreda post, a otpozadi vaskrs. Bogme, bulja joj kao Aja Sofija, i noge i ostalo sve u fulu skroz, nije ni čudo što ih zovu Velike Komnine. Jes da nije Zoja Karbonopsina, ali će zato da štancuje naslednike k'o iz pičke!
