Nepouzdan. Ne možeš se osloniti na njega jer se ponaša kako vetar duva. Ako mu je dan onda je neprikosnoven, ali ako je ustao na levu nogu onda od njega nema leba.
- Branka ovaj naš opet dobio keca. Ovaj put iz geografije.
- Eee teško meni.
- Ne znam otkud, taman popravio ocene, na polugodištu izguro 4,54 a sad zaredom tri keca, baš oscilira.
- Pa normalno kad si mu kupio onaj Soni za polugodište, viž da ne možeš da ga odlepiš od
njega.
Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:
He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...
Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...
- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu!
- Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe!
- Ali, nastavniče, izaziva kučka!
- Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...
Mlaćenje rukama tokom razgovora, slično onome na časovima muzičkog. Izuzetno iritantna navika. Nikad nisam mogao da skapiram ljude koji imaju potrebu da ti mlate šakama pred nosom dok ti nešto pričaju. Kao da će tim mlataranjem da ti objasne ono što nisu mogli rečima.
Istina, više puta sam i sebe uhvatio da "hvatam muve" dok pričam ali sam se uvek trudio da odmah presečem to da mi ne bi ušlo u naviku. Jebiga, ne bih voleo da sutra dan, kad omatorim, budem neki deda koji maše prstom po vazduhu, priča kako je nekad bilo bolje, kako omladina ništa ne radi i kako država treba duradi nešto.
Verovatno taj moj animozitet prema besmislenom mlaćenju po vazduhu vuče koren od detinjstva. Odgledao sam dve epizode "Na terapiji" sa Mikijem Manojlovićem i sad mogu da se frljam sa psihijatrijskim terminima ko da sam studirao hehehe... Da se vratim na temu. Kad sam bio klinac u školi sam najviše mrzeo časove muzičkog. Ni matematike, ni fizike već jebenog muzičkog.
Tačno imam sliku u glavi kako profa ulazi i sa vrata nam kaže: "Danas taktiramo, strana ta i ta, počnite..." A on neki zalizani nalickan ciganin. Mame im ga garave oni izgleda samo znaju da duvaju u trubu, rastežu meove i da ispruže ruku da traže.Jurio me ludak sve dok se nisam nekako nakanio da mu izmlataram neku pesmu, i to me pizda držala pola sata dok se nije smorio. Sad skoro sam čuo da su ga skinuli sa grede. Niko nije bio iznenađen. Umetnik čovek...
Jebeš mi sve, znam da ima dvočetvrtinski, tročetvrtinski i četvoročetvrtinski takt, a da me pitaš šta je takt pojma nemam, a i boli me kurac pravo da ti kažem.
- I možeš misliti, ona meni kaže da sam ja kurva! Ej bre, riba koja je popušila više kurčeva nego cigareta se usudila da meni... Ej bre meni! Kaže da sam ja kurva, i da sam ja sa tobom samo zbog para. A ti znaš koliko ja tebe volim, srce. A ona... Ona jedva čeka da gastarbajteri dođu preko leta ili zimi za praznike, pa da se "vozi" sa njima. Ne vozi se ona stvarno sa njima, ako me razumeš... Ona se jebe... :Svo vreme mlati rukama:
- Šta bre sereš to? Je l' ti ličim ja na nekog koga to razume, a? Još mi tu mašeš rukama ispred nosa ko da si na času muzičkog, samo čekam kad ćeš nos da mi otkineš sa tim kandžama koje si nakalemila.
- Joj izvini, dušo... Nemoj da se ljutiš, molim te. Neću nikad više.
- A sad ti žao, a? Pa mogla bi malo više da se potrudiš oko tog izvinjenja. :Kez:
- Sve za tebe, dušo.
- Mogla bi malo da klekneš, pa da sa četvoročetvrtinskog pređeš na dvočetvrtinski takt hnjo hnjo hnjo...
- Nisam te baš razumela...
- U jebote... Na kolena - drkaj kurac.
- A to. Pa što nisi odmah reko hihihi...
Đačka je fantazija (i ne samo đačka) jebati profesorku eks katedra i na katedri i ispod katedre i to je ok ali šta je sa profesorkinim fanazijama?
Nije ona tela njega da izjebe, bar ne primarno: ona je htela tu igru i da ga ponižava i da vidi da mu je neprijatno, bila je to neka eksponencijalna funkcija njene perverzije šta god bila eksponencijalna f-ja.
Plava je bila, frizure kratke i nekako mrka: boja njene kože je bila žućkasto mrka kao one male krofnice iz aparata za krofnice i bila je baš stvorena za prfoesorku matematike.
Iako mlada uporno je negovala stil iz neke 1975. godine sa nekim pantalaonama bež, o uporno bež, i zašto toliki bež, mislim da je imala osamnaets pantalona u svim varijantama bež boje na ivicu: konfekcija Titov Veles šta znam, i uopšte sve tako u fazonu Titov Veles.
Ličila je na ofinger - zlobnici bi rekli ili na nekog iždžikljalog dečaka preobučenog u žensko: kada bi išla otvarala bi korake ostavljajući tragove iza sebe kao paja patak
a to baš damski, bilo, nije.
I taj neki njen ravnodušan pogled istovremeno podjebavajući, bila je pomalo pogrbljena, sisa nekih imala nije, ali da, može se reći: jebljiva je bila ukoliko volite nekonvencionalnu lepotu koja btw i nije lepota.
Ali to sve nije bitno i pada u vodu pred činjenicom da je ona njemu uporno poturala pičku pod nos i to ne iz seksualnih motiva već iz nekih, nepoznatih, nadseksualnih.
Ustvari možda prizvuk nekog odnosa gospodarica – rob:
tako da ipak seksualnih.
Održala bi čas, ispredavala šta već, i onda bi prišla njemu u prvoj klupi; stavila bi ruke u džepove i nekako izvila svoje vitko telo tako da je njemu njeno istaknuto međunožje došlo vrlo blizu lica i upitala bi ga:
Ivane jel ti jasno, jel ti jasno ovo što smo pričali, šta ti nije jasno, slobodno kaži, Ivane jel ti jasno i tako uporno se šegačeći s njim i drndajući kroz džepove svoj matematički klitoris f (x).
A on niti je bio genije niti tupadžija prosek ko i svi mi ali zašto bi samo njega pitala da li mu je jasno kao da je on neki glupak i zašto bi ga tako ponižavajuće pitala sa osmehom jel ti jasno jel ti jasno i zašto mu je sa sve rukama u džepovima tako poturala pičku pod nos da je on morao da skreće lice i pogled jer jeste malo nezgodno na sred časa biti oči u oči sa profesorkinom bež pičkom koja vam igra pred licem.
Mora da joj je mirisala na naftalin i na kosili.
Jel vam jasno ovo što sam napisao jel vam jasno jel vam jasno i poturam vam paju odnosno kurac pod nos – pa ne ide, braćo i sestre, ne ide nikako.
Udariti tupom stranom mača, onom širokom. Ne priznati neprijatelju pravo da pogine ne smatrajaći ga dostojnim toga već ga ovako samo počastiti bezazlenim ponižavajućim udarcem: ajde beži mi sočiju.
Kada se skinula i pokazala svoje tek napupelo nago tijelo i kada je prišla Željku Samardžiću u njemu se probudi neki očinski instikt i neko sažaljenje pa je udari samo svojim udom pljoštimice po čelu i tiho joj reče: obuci se dijete i idi kući.
Izgovor za već kupljenu glupost
mada posle nekog vremena ko kaže da je glupost
trebaće, to uvek treba
nas vizonare: mene, zorana i onog irca iz bilo jednom da divljem zapadu, niko ne shvata na početku
a posle...
lično, kupio sam topku uplatnica
svi su se smejali
samo sam rekao to uvek treba i nastavio da čistim grašak domaći – deda poslao –
kofa je već bila puna – serem i ja sad gde može onolka kofa da se napuni graškom treba se čisti znaš kolko
a posle – posle svako je tražio uplatnicu od mene da ne popunjava u pošti među ubuđanim skobaljima
davao sam ali ne propustivši da dam i pouku odnosno da serucnem malo
- šta radi ona kolonija najlona u dvorištu?
- bilo na sniženju u tempu pa ja reko da uzmem
- pa šta će nam onolki najlon osim ako nećeš da izvršiš masovni pogrom lora palmer – mislim sa dužinom na a
- ajde ajde to uvek treba, znaš ti šta je najlon, za sve je najlon, najlon je baš dobar onako...
...
- leeeeelleeee pogle šta ga je nanela poplava lori palmer puuu bre onolka mrtva riba, greota... šta da radimo sad s ovolkim lorama?
- HA HA pa esam reko esam reko da će zatrebati moj najlon – sine evo ti ključevi oni posebni donesi najlon, donesi puno najlona došlo je mojih pet minuta! Esam reko da to uvek treba!!!
Pošalji SMS sadržine 169 na 3030. Teodori treba pomoć da se izleči.
Ko obriše ili kenja u komentarima mama mu je naprednjak.
Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.
- Vide li ti ovo? Onakav ručak, bre, a oni sve nešto lome lebac prstima, pa kašika, pa nož i viljuška, pa salveta, ni da podrignu ko ljudi? A totalno su mi se zgadili kada na kraju počeše da se zahvaljuju.
- A onoliko sam se mučila... Rekoh ti ja, mogu oni da odu iz grada ali grad iz njih neće nikad!
Kantar mudrosti i pravednosti.
Erikssen: Samo se vi zajebavajte, momci. Ja gledam na sat, nadoknadićemo svaku sekundu.
------------------------------------------------------------------------------
-Pa nisi trebao onakvu šamarčinu da joj zalijepiš, danas niko nikog ne trpi...
-Šta si ti, švedski arbitar?
Čije su one pune pepeljare i prazne šolje? Ko je spavaću sobu pretvorio u hram blaženih odnosa posvećen boginji Afroditi? Zašto se iz te sobe čuju pesme Ipčeta i Ace Lukasa? Tom Sojer je ofarbao ogradu. Prolazi sedam sati, što znači da će uskoro u grad krenuti duh čoveka koji je izgubio srce. Parfem Antonija Banderasa se oseća duž hodnika, a svetla se gase i čuje se okretanje ključa u bravi. Nevine devojke bežite glavom bez obzira!
- Imala sam užasan košmar, sanjala sam Fredi Vulgera i osetila njegove dildo prste u svojim šupljinama!
Starostavni žargon, interpretacija sledećih:
1) (jednu, uvis) Tražiti reč. Javiti se za repliku.
2) (jednu...pa drugu, na nekoga) Fizički nasrnuti. Udariti.
Elem, čudi me da nedefinisano bejaše na sajtu ovom, kapiram da ste odavno digli ruke od njega...
1)
Učiteljica: Hajde, deco, da vas sad malo propitam šta smo danas učili...Ko bude znao - dobiće peticu za polugođe!
Svi: JEEEEEEEEE!!!
U: Hm, da vidimo...Koja se to reka uliva u Dunav kod Beograda? Ko zna, da čujem?
Svi: JA! JA! JA!
U: Hmm, 'ajde ti, Milena...
Milena: Pa, ovaaaj, u Dunav se kod Beograda, ovaj, uliva, ovaaaj...Sava!
U: Bravo, Milena, evo tebi pet iz Poznavanja Prirode za kraj polugo...
Rasni: A jebem ti mater, glupa kurvo, dižem ovde ruku pola sata a ti nju pitaš, jebote!
Učiteljica Svetlana: Žao mi je, dečko. Ban, vređanje.2)
- E sad si digao ruku na svoju sestru, majmune jedan, i nikad više, ščuo?!
- A jebiga, kevo, malo smo se zaneli, grub seks pošao po zlu i te munje, hehe...
- Koji ste vas dvoje degenerici.
Nepopravljivi uživalac raznoraznih igara na sreću. Crno ispod nokta srednjaka odaje glavnu pasiju ovog nesretnika, čije se bistvovanje svelo na grebanje proizvoljnih srećki pazarenih na obližnjoj trafici. Grebanje je ustvari eufemizam - bolja reč bi bila manija, narasla tokom godina usled neuspeha. On kida, urla, udara i ljušti do krvi boreći se za dah, kao zatočenik kakvog kovčega u čiji je poklopac sudbina tako okrutno udarila i poslednju zakivku. Srebroljublje i lebac bez motike sada imaju reč.
Čitav jedan život ljudske individue neshvatljivo, a opet jednostavno sveden na običnu onomatopeju: greb, greb, greb.
Vidi dva ista znaka, ajdeeee! Ahhhhhh, tri! Ajde Bože ajde, još ovaj jedan samo, stižu vile avioni more i skupi kondomi kurve vaviloni... greb greb greb, pu pišam se ja na ovo, ne fali ništa ni sad što živim u trošnoj roditeljskoj kući, topla je bar i ne prokišnjava, šta će mi više. E Ljubo, daj ti meni ipak još jednu. Ček stani, daj još tri.
Narod. Ali onaj najzatucaniji i najjadniji. Glupo, a voli da soli pamet više nego kuvano jaje za Vaskrs. Osnovni životni moto im je nešto između "Da komšiji crkne krava", "Ako ne znam ja, ne zna niko" i "Od ovog ne može gore, vataj se broda da pravimo čamac". Nesposobni da vide dalje od svog nosa, eventualno sagledaju širu sliku makar na lokalnom nivou, izdali bi i rođenu braću i sestre, a majku prodali za sitne pare, samo da bi otvorili sebi neka nova vrata. Karakteriše ih žestoka ljubomora, nemogućnost prihvatanja tuđih uspjeha (sem Đovakovih, njega slave umjesto krsne slave otprilike), te nesposobnost da se stave u tuđu kožu. Ali najviše od svega ih karakteriše grickanje.
Kad imaš sitan zub ne možeš da odgrizeš ništa, samo da grickaš. Ali to ide polako, lagano, prvo malo podbadaš, smekšaš meso, onda lagano praviš usjeke, već nakon koju godinu kreću da se prepoznaju tragovi zuba, onda i navikne onaj koga grizu. A kad osjete da se navikao, onda krenu da grizu. Svom silinom. I nikad ne prestaju. Nikad.
Stoka krupnog zuba kad odgrize, odgrize muški. Da se zna majku mu, da se poznaje ožiljak godinama, ako rana zaraste. A ako je od onih što ne zarastaju, da podsjeća.
Sitan zub slabije grize, al' može više puta na jedno mjesto. Dok jednom ne ode sve u tri pičke materine, pa se izgubi i ono malo duše...
- Milisave, dobio nam komšija sina, de ćeš po komunalce?
- Jebe mi se za njega. Kad već ima sve što hoće, može i jednu kaznicu od 50 evrića da plati.
- Ali Milisave, znaš li ti koliko je on radio da bi sve to postigao?
- I za to me boli kurac. Da sam i ja...
- Ali nisi Milsave. Pomiri se s tim.
- Boli me kita, ja moram da radim sutra, on nek se veseli u dogledno vrijeme.
Nezaobilazni element svakog lovca koji ne razume nemušti jezik.
Dobro, ne razume ga svako, da se razumemo. A i da je svetski priznat sigurno bi postojao poseban ogranak na filološkom sa sve smerovima. Neko bi hteo da razume kokoške, neko majmune, nilske konje, kanarince... Ima nas razni...
Naucxnici sa Masacxusetsa kažu da je sa nekim životinjama čak i moguća komunikacija ali, ako im se uđe u rezonancu. To nije lako jer treba tačno podesiti sve tri karakteristike zvuka: boju, jačinu i visinu. A to može samo d čouzen uan jer jedini level iznad skila, razgovor sa životinjama, jeste direktni kontakt, odn. fejs tu fejs.
Svi znamo bar jednog koji se kune da razgovara sa svojom mačkom, kučetom, papagajem... Oni što čuvaju krave, ovce i ostalu marvu ,jedni drugima dolaze na slavu kolko su dobri i kolko se razumu. Ništa neobično. Nije džabe ona od Ce Tunga, pre će da me razume gupika nego ćurka. I posle Ezop drogeraš.
Iako je to sasvim normalna i jako korisna frulica, mnogi tvrde da je samo ponekad koriste ali samo kad nema ič divljači ili ako im nije dan. U očima oldskul lisaca to je obično duvanje u kurčić. Mis'im, jebo ti lovca koji ne zna da dozove goluba a kamoli
srndaća.
... predveče, kafica na terasi...
- Kako lepo zalazi Sunce, kako je lepo vreme. Je l' osećaš kako lepo pirka?
- Aha, preljepo.
- A ozbiljno breeee. Zar ti nije lepo, ljubavi? Pa pogledaj ovu prirodu, pa kako ... AAAAAAA,SOVA! Ijaoooo, kako me gleda? Pogledaj bre!
- Jaka stvar, gleda te sova, pa pusti je.
- Ja se na vrapca štrecnem a kamoli kad ovako neko bulji u mene. Oteraj je.
- Dodaj mi malo šećera, ljubim te. Šta te dira? Ko zna da l' ima ona šta da jede, da l' je nije neka muka naterala da doleti do naše bandere...
- Jesi ti normalan? Šta lupaš? Stvarno mi nije prijatno, majke mi. Al dobro, pusti je. Nego, odavno nismo vodili ljubav? Tako sam hot i ...
- Stoj, evo me za minut, samo da donesem nešto. Paj sad kad je dozovem da mi sleti na ruku.
- Budalo jedna, vraćaj se, pogledaj kolko je sati, sad ćeš tu da mi zviždiš.
- E, evo me. Paj sad. Ćuću... ćurućućuuuuu.. ćć...ćććć
- E jesi šuntav, ccc. :gutljaj kafe:
- Ćuu ćuuuuuuuu... ću ću ćććććć... . Znači ne jebavaš me. Fufufufufufu, fšššš.
- Op, op, tu sam tu sam.
Huhuuu
- E, odoh ja unutra a ti kako hoćeš...
- Idi ti, sad ću ja.... nakon nekog vremena zvoni telefon... ju kruuul divaajz, jor blaaaad lajk aaajs ...
- Halo.
- E, strikino ti si? Mića ovde. Šta radiš?
- Eo, gledam neku seriju. Ti?
- Paaaaaa, onako, nisam loše.
- A što tako pričaš, šta ti je?
- El ti tu čovek?
- Jeste. Na terasi je. Što?
- A šta radi?
- Šta radi? Nervira me. Eno ga dva sata neće da uđe u sobu.
- Sad me zvao deda Raca i rekao mi da mi neki zečevi pojeli kupus. El ti poznato?
- Šta bre?
- Nije samo to, video je tamo kod šupe da se kendže lasice i plovke. Nije mi za kupus, eo svega mi,kupiće strika, ali reci mu da vadi ono govno iz usta i da prekine ove orgije.
- DRAGANEEEEEEEE! DRAGAAAANEEEEE! E, Mićko, ne čuje me.
- Upali dnevnik, brzo. Sad mi strina kaže...
- Izvinjavamo se poštovani gledaoci ali stigle su najnovije vesti. Kako nam javlja naš reporter, sa lica mesta, u Ćupriji, tačnije na Moravi, iznenada se pojavilo jato krokodila, foka i pangasiusa.
Penzionisan. Završio svoj životni put, srećno, ako mene pitaš.
Prvi put gledaš crtaće kad si dete.
Drugi put gledaš crtaće kada dobiješ dete.
Treći i poslednji put gledaš crtaće kada tvoje dete dobije dete.
That`s all, folks!!!
Gornji dio trenerke (po mogućnosti duks), vezan oko struka, koji prikriva dobar komad ženskog dupeta uvijenog u helanke.
- Joooj vidi je kako se utegla čitava... uh kad bi skinula cenzuru da vidimo kako lomi kukovima u onim helankama
- Dešava se brt moi..
Nemačka mašina za šifrovanje korišćena u Drugom svjetskom ratu.
Lik kome je govorna komunikacija na jako slabom nivou, dok je nivo neverbalne odveo u tri lijepe pičke materine, pa dok on isklepeta rukama, ispokazuje pantomimom, izgovori neke čudne zvuke (možda nalik na Morzeov kod) pa dok ga dešifruješ, treba vremena, jebiga.
- Milane brate, šta ti je s kosom???
- Augur, bur bur (klepet klepet klepet) pras tuf daaaaaaaaa amamamamamamamama!
- Alo Enigma, daj malo oladi taj kod! Nisam ti ja saveznička vojska da te dešifrujem.
- (udahne duboko) Ufefi me ofofi kaf fam im pfotffffo gmefdo!
Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.
Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...
U primorskom gradu na suncu baš lepog dana a i ovde je bilo baš lepo neki tenk na televizoru i na tenku neki brkati čovek koji liči na komšiju davi nekog nesrećnika iz tenka vuče mu glavu iz tenka: pozdrav iz Splita.
------------------------------------------------------------------------------------------
- A jel imate one sardine stare obične?
- Na koje mislite?
- Pa one što se ne otvaraju same nego onim malim otvaračem pa otvarate zige zige zige!
- A to, pa ne znam, pogledajte evo ovde nam stoje sve konzerve...
- Hvala he he zige zige zige!
- Milka, kasa!
- ZIGE ZIGE ZIGE!
Osoba koja ne izlazi iz kuće.
- Gde je Marko, nisam ga video od mature?
- Taj sunca nije video dve godine. Šutnula ga riba i pao u depru. Sad cepa lol po ceo dan.
- Jebi ga.
