Recka.
- Ajmo kod Miće u kafanu, tamo pijem na recku.
- Komšo, dva 'leba, jogurt, prut čajne i cigare, na recku.
...Ma, Srbin i jebe za recku.
Poseban tip igrača. Dešava se u enormno mnogo slučajeva, da prilikom igranja bilo kog društvenog, timskog sporta, jedan igrač u poslednjem trenutku mora da "odnese tetki lek", ili, izmisli sličan nonsens. U takvim situacijama, pribegava se posebnoj taktici. Poziva se marginalan lik, koji uz dobru spiku, može biti ubeđen da zaigra. Obično po završetku igre, počinje polučasovna rasprava o spornom igraču, i ko ga je, koji kurac zvao.
-Halo, Simke siti?
-Ja sam Dare, kaži?
-Gde si bre Simke brate, sto godina, pa šta ima, čujem do jaja faks ide i to, ma svaka čast matori, devojke neke, nešto?
-Brate, jel vas opet Žeks ispalio za fudbal zbog ribe, pa mene zovete?
-Nije, nije, jesi lud, nego baš si do jaja odigrao prošli put, pa rek'o da te zovnem..
-Kako do jaja, kad mi je Mare stalno govorio da sam operisan, al dobro ajde, izaći ću...
Razlog zbog kojeg zauzet momak, vjeran svojoj ljubi,
odbije komšinicin poziv na kafu.
Jebozovna komšinica : Ćao komšija, si za kafu, sama sam u kući?
Zauzet momak : Ne, hvala, zauzet sam.
Jk : Ali šta fali, pa zovem te na kafu samo ?!
Zm : Ma znam, ali nije kurcu vjerovati.
Jk : Ma marš kretenčino jedna!!! (u sebi : pojebaću se sa tobom kad-tad! )
Uzrok muka nekih današnjih porodica.Naime,kada su Austrijanci pre par vekova popisivali stanovništvo na ovim prostorima,Srbi su im,umesto svojih pravih prezimena,davali najsmešnije primere kojih su se mogli setiti.Produkt ovih zajebancija su životni pečati njihovih naslednika.Neke porodice su promenile prezime,a druge,u čast svojih predaka koji su ih zajebali,sačuvali prezime u ime tradicije.Danas se ovo glupiranje prilikom popisivanja ogleda u primerima prezimena kao što su Guzina,Pušiglavić i Pizdekalo.Hvala vam,naši divni preci,jeste da ste bili junaci,ali ste bili i seljaci.Sada muškarci menjaju prezime,a devojke jedva čekaju da se udaju.
Verujem da ljudima obeleženim prezimenom trenutno prolaze kroz glavu misli:"Sad nije tako smešno?"
Kafana sa stepenicama na ulazu.
Što je veći broj stepenika, manja je mogućnost ulaska unapred ušikaniih gostiju.
Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.
Nek stoji iza tebe ceo državni aparat sa pet saobraćajnih inženjera kao i pismena potvrda direktora auto-škole, dok kod ćaleta ne položiš, nećeš se navozati u svojoj režiji.
Pošto me je koštao 1200 maraka kada sam ga kupio ispada da je to najskuplji sat u mojoj kući.
Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.
-Studiram prava? Ti?
-Pa ja ...ono pauziram jednu godinu...
-Volim plazmu i mleko!
-Netolerantan na laktozu.
-Bila sam jednom u Kušadasiju!
-Kerem Tunčeri, lopov turski!
-Trenirala sam odbojku.
-Trenirao sam salsu...Khkm...Ma ovi naši pučani ne kapiraju moderne sportove.
-Obožavam Balaševićeve tekstove!
-Panonski smarač!(neugodna pauza...očajanje)
-Moj pradeda prešao Albaniju....
-I moj! AJ SE JEBEMO!!!
Mjerna jedinica za važnost izlaska u grad.
A: "Ej, ajmo malo napolje"
B: "Ne znam, nešto mi se ne sprema"
A: "Ma ajde nećemo ići nigdje posebno"
B: "Znaci da se ne tuširam?"
A: "Ma jok, samo se obuci"
U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.
Random selo u Bosni, bliska budućnost:
Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.
- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.
Proces koji se odvija nakon ustajanja iz kreveta, traje od 5 minuta do sat vremena. Nije ni java nije ni san. Pokreti su usporeni a pogled se fiksira više puta u jednu tačku. Slušni aparat registruje samo visoke tonove.
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENJE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi.
Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta.
Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi.
DA SE KOLJU BILJKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!!
Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam.
Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj.
A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALJUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka.
Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!!
Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo?
P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Univerzalni alat, rešava sve probleme, počev od zavrtanja slavine, hoblovanja parketa, čačkanja nosa, pa do ćelavog majmuna koji 'oće da vas bije.
Deder sinko dodaj mi okastu trinaesticu.
Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".
Konobar: Pa daj bre, pijani ste već. Zašto morate svaki vikend toliko da pijete?
Gost: Jer tako smo u mogućnosti.Šef: Kovačeviću!!! Zašto oni obračuni ne leže već kod mene na stolu?!
Zaposleni: Jer tako sam u mogućnosti.Majka: Pa sine vidi kako je lepo vreme napolju! Zašto moraš da visiš po ceo dan pred tim kompjuterom?
Sin: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: (zbunjena) Šta? More kad ti raspalim sad jednu šamarčinu, pa da vidiš koje ja mogućnosti imam.
ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.
Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.
- Dobro jutro svima.
- Dobro jutro, Gligorije.Ti se ne zoveš Gligorije.
- Koji Gligorije?
- Pa ti, Gligorije.Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.
- Zašto?!
- Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.
- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"?
- Ama kakav Gligorije, čoveče?
- Pa vi, mladiću.
- A po čemu to?!
- Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije.
- MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?!
- Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.
To ti je kad izbije tuča pod šatrom na svadbi, a ti staviš klupu na ramena i počneš da razgrćeš sve oko sebe...
