Poseban oblik podjebavanja na internetu. Svoj smisao ima isključivo na forumima, blogovima i sličnim sajtovima gde se dešava komunikacija.
Smisao trolovanja je da lupiš neku žešću otrcanu frazu, davno prevaziđenu, stotinu puta prežvakanu i onda se udobno smestiš u fotelju i gledaš kako ljudi zapenili da ti dokažu da grešiš. Naravno, da bi trolovanje bilo uspešno, moraš da izabereš pravi forum za svoju nesuvislu izjavu.
1. Na forumu B92:
- Mislite vi šta hoćete, ali za vreme Miloševića smo svi živeli mnogo bolje nego danas, pod ovim dosmanlijama. Hleb 3 dinara i uživaš !2. Na EliteSecurity / Linux podforum
- Probao sam taj vaš linux, i mogu vam reći da je Win XP mnogo bolji3. Neki forum koji posećuju ljubitelji techno / trance/ house / grange /
- Ako broj prodatih CD-a nije merilo kvaliteta šta je onda ? Ceca je prodala bar 10 puta više od ostalih.
U višemilenijumskoj tradiciji srpskog naroda kićen kurac predstavlja sredstvo ukazivanja najviše počasti i podnošenja najuljudnijih molbi. Kako je broj velikana koji su kroz istoriju zaslužili ovako visok stepen časti jako mali, kićen kurac najčešće biva pomenut u rečenicama sa odričnom ili ironično-sarkastičnom konotacijom.
Počast/molba se ukazuje na dva načina:
- slanjem kićenog kurca
- teranjem uz pomoć kićenog kurca
Ne dajte da vas zavara ova definicija - kićen kurac se uvek koristi u izvornom obliku. Nepromenljivost sintagme kroz padeže simbolizuje nepovredivost kićenog kurca u bilo kom, pa i gramatičkom smislu.
- Jeste, sad ću kićen kurac da šaljem po njega.
- Jesam li te terao s' kićen kurac da ideš tamo?
Dijele se na tri grupe, na diplomate, pičke i muškarce. Diplomata će u facu da te opsuje a da ti to i ne skapiraš, pička ka' pička, pljuni, udari, opsuj, kurac, on stameno u pogrbljenom stavu sve to stoički prima, dok muškarci i prvu i drugu grupu - šamaraju. Drugačije ne ide, ne smije da ide i ne bi valjalo.
Lik koji je kulturan u javnosti kada god ga sretnete. Uvek lepo obučen, doteran, namirisan... Da ga svaka majka poželi za zeta. Mada baš u privatnosti i ne mora da bude idealan.
Postoji urbana legenda, koliko je istinita ne znam. Naime, sredinom 90-ih upadne interventna na neku kućnu žurku u Bg-u i nahvata gomilu džankija na delu. Između ostalog pokupe i Acu Lukasa i pokojnog Rođu Raičevića. U stanu su zatekli i Slavka Banjca, jednog od retkih kulturnijih pevača iz tog perioda, ali ga nisu priveli, već samo uzeli podatke. Na pitanje inspektora zašto i Banjca nisu priveli, odgovorili su:
-Pa zašto njega? Sarađivao je i bio miran za razliku od ovih ovde. Kulturan, gospodin čovek.
Dobro znana mesta onih koji imaju kola, a nemaju praznu gajbu.
Kamen profi na Košutnjaku, kej, Zvezdarska šuma...
Izraz muškog oduševljenja kvalitetom grudi kod pripadnice lepšeg pola.
Usled česte pojave pripadnika ove sekte pred našim vratima a povodom uvaljivanja njihove stručne literature kao nepisano pravilo ponašanja u toj situaciji nameće nam se vrlo kratak razgovor ISPRED vrata (Imamo neke knjige o religiji i Isusu Hristu, da li biste želeli da pogledate?... NE hvala!), u hodniku zgrade, nakon kojeg nezvani gost odlazi a mi ulazimo unutra i zatvaramo vrata.
Elem, ova rečenica se izgovara kada nam neko dođe pred vrata stana ali ne želi da uđe jer je samo došao da nam nešto kaže a navodno mu se žuri.
(zvuk zvona na vratima)
A: (otključava vrata) Ej de si brate ajde upadaj...
B: Ej neću...ajd oblači nešto idemo do grada, imam neku varijantu...
A: (staje ispred vrata koja pritom zatvara) Kakvu varijantu, šta se dešava?
B: Ma zvala nas Maja da dođemo do grada. Sedi negde sa onom Emom i onom drugom, plavom, Sanjom valjda...
A: S kim? Ko su Ema i Sanja???...
B: Ma one dve namunjene što smo ih spopadali na rođendanu kod Maje u subotu...
A: Aaaaa! Ajde bre što stojimo tu u hodniku k'o Jehovini svedoci, upadaj unutra da obučem nešto pa palimo...
Poređenje koje omogućuje i mršavim ljudima da se svrstaju u kategoriju sportski građenih.
Ženska osoba mlađe dobi, očigledno izgubljena u vremenu kojem živi, zbog tripa da ne pripada svojoj generaciji, a sve u ubeđenju da je trebala da se rodi, bar 10 godina ranije. Ne oblači se shodno svojim godinama, već kao što i sama reč kaže "tetkasto". Šminku koristi isključivo u blagim tonovima, te se, ruku na srce, uopšte i ne primećuje da je našminkana. Strogo vezana kosa sa šnalama i kojekakvim "bedževima" po glavi. Nosi uglavnom neke široke košulje i blejzere, kragana je veličine portikle(sa po nekim vezom). Još i ako ima naočare(za vid naravno), one nikako nisu neki napadan ženstveni oblik, nego više podsećaju na neke bapske, sa okvirima dezena imitacije drveta(mahagoni,čamovina).
Štikla, NE DAJ BOŽE! Suknja, isključivo 10cm ispod kolena, i to uglavnom neka od somota, sa podsuknjom obavezno. Čarape, one svetlo braon, bez ikakvih aplikacija.
Pitanje koje neretko postavlja glavni baja, umišljeni šmeker, šaban, zeldi... kada ga neko "ne prepozna" na ulici, ili ako ga ne daj bože ne ispoštuje.
-Znate li vi ko sam ja?!!!
-Znamo bre Pero, živiš tu u dvorištu iza ceo život, pomeri se malo, vidiš da igramo basket!
U prevodu "ne diram te - ne diraj me"
Poznata vrsta rakije koja se u stvari zvala "Guslar", a ovo ime je prepoznatljivo u narodu, jer je njen tvorac izvesni Miroslav Živadinović Zoza a.k.a Ludi trovač. Čovek nije smatrao ništa loše ako etil zameni metil alkoholom (jebo jedno slovo), e sad što od jedne čašice možeš oslepeti, a od nekoliko crkavaš ko otrovan pacov, to je već druga priča. Zoza je uspeo ubiti 43, dok je otrovao još 56 ljudi.
Urbana legenda je da je pri loženju kazana i pečenju "Zozovače" pevušio pesmu "Poison" od Alice Cooper
- Gle, nema venac!?
- E, pa venac dobiješ sutra!
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom?
- Koji telefon?
- Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla!
- Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla?
- Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla!
(uzima veslo i juri ga po kući)
Poznato je da frižider najbolje hladi tamo gde mu je motor, zato iskusni pivopije znaju odakle da vade flašu.
Mali, donesi čiki još jedno al vidi neko do motora.
od 1. do 200. strane : opis prohladnog letnjeg prepodneva
od 201. do 400. strane : opis livade koju treba pokositi
od 401. do 600. strane : opis brkova glavne licnosti romana - kosaca
od 601. do 800. strane : opis suknje koju nosi devojka koja sluzi kosace lebom i rujnim vinom
od 801. do 999. strane : opis kosidbe
1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajanje, zatvor, oslobadjanje, svadba, svaleracija, tumor na mozgu, smrt.
Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.
Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni
Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…
Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.
Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.
Ko je na kraju Duci Simonović?
Ludak ili genije?
Pesimista ili vizionar?
Don Kihot ili pravednik?
Fašista ili čovekoljubac?
Odlučite sami…
Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...
R'n'R nije umro. Izvrsio je samoubistvo.
