Večita žalopojka nezadovoljnog plebsa. Čoveka s' ovih prostora ništa u životu nije namučilo kao taj prokleti dinar, tačnije, nedostatak istog. Ah te pare, noću ih sanjamo, na javi ih ganjamo, o njima maštamo... Samo kad bi ih bilo malo više, čini se sve bi bilo lakše. Zato čim osetiš neku nepravdu, traži nazad pare, boli te kurac čak i da ti niko ništa ne duguje...
-Dinkiću svirnem ti ga sestri, vraćaj pare! 'de su 'iljadu evra, deci si mi iz usta uz'o!
-'bemu kolje, ode mi šklombocna na Golf dvojci, a tek mu je leto dvadeset i peto! Švabe vrćite pare!
-Opet baguje sajt, vraćaj pare Kaizene!
... je l' ti mene stvarno ne vidiš il' ti trebaju cvikeri? Pa i ja sam živa duša.
Početak bogoradanja al' onako iz srca i od muke kad vidiš kako samo tebe neće ništa, ali ništa, a dobar si čovek u pičku materinu. Pravi hrišćanin. Samarićanin.
Nema smisla izgovarati ovo javno, ne. Ima da kažu da si ljubomoran, zavidan, dvoličan, da si decxko... Čak se ni ne krsti... U sebi, samo u sebi, tamo gde se sagovornike reči više i ne čuju, tužnog i zamućenog pogleda...
Sve je bre džaba, i što si pošten, i što si proglašen Budalom Godine, i što svakom pomažeš, i Kurti i Murti, i slaviš slavu i ideš u crkvu... čak i ciganima tutneš neki dinar, mada onim što peru šajbne i koji dinar više.
Jednostavno, On te preskače.
A kad vidiš da je onaj komšija što je za posnu slavu stavio makarone sa jajima umesto posnih i da je dobio Bingo, a ti nemaš ni za pola porodične potrošačke korpe pa to je stvarno impasibl. Il' onaj što ti duguje oko dve hiljade evra da je ladno zapalio na Havaje i planira tamo da ostane.
Ma, je l' to mene neko bre zebava? Šta je bre ovo detemugumeno? Pa, kome sam ja nešto nažao učinioP Pa i ja sam nečije dete. Pa, je l' te gađam s kamenje il' s cigle?
Bre, ne volim da nabrajam ali, toliko sam duševan i pošten i nema prema kome nisam ispao ČOVEK. Da i ne spominjem da nije mala stvar vratiti tašku sa 10.000 eura, a polaze ti bale. Krvtijebem. I sve misliš, ajde ima nekog ko gleda odozgo, ko sve to prati, pa da se bar pola vrati...
Hoće 100%... Ali, tamo nekad... ne u skorije vreme...
Sveti Petre, turi lonče za kafu odoh samo da kupim konopac i dolazim.
Humana, nesebična, neretko mala porodična firma koja sprečava haos da zavlada našim gradom svojim svakočasovnim urgiranjem na talasima radija.
Sponzor pomaže vremenu da lupa recke po traci našeg postojanja i čini suživot podnošljivim. Zahvaljujući Sponzoru radnici ne kasne u fabrike, pekarima ne zagoreva hleb, švaleri na vreme hvataju štraftu, a studenti ležu ranije da bi ustali da doručkuju i uče.
Sponzor kroti Vreme. Ono se taman osili, prostre, zapahne ulice i krene da se steže i samo što nije zapeklo i uvezalo sve u paučinu trajnog i ustajalog - dinnng, Sponzor daje nalog da se bolesna arterija preseče, a vreme istoči i nastavi da napaja život.
Želim da u ime svih nas zahvalim Sponzoru što brine o Vremenu i ne da singularitetu da nam jebe mamu naninu.
- Dinnng! Tačno je podne. Sponzor tačnog vremena mlekara Sočno Vime, Klatičevo.
Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.
Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.
:zvrrrrrnd:
- Dobar dan, gospodine.
- Dobar dan. Ja povodom oglasa, pronašao sam psa sa ove slike.
- O ne, našao si to govno od malog kera!
- Da, nego, što se tiče nagrade...
- Ajde beži u kurac, pare od mene ne možeš da dobiješ!
- Ništa, onda nosim kuče svojoj šveci, oduševiće se.
- Stanite, stanite! Moja žena je dala taj oglas, a nisam baš u fazonu da joj kupujem novo kuče. Izvolite, uđite, eno nje u kuhinji, pa vidite to oko nagrade s njom...
.
.
.
- :kuc-kuc: Dobar dan, ja sam pronašao ovog psa sinoć, a video sam og...
- Flaaafiiii!!! Jao, divno, pronašao si mi Flafija! Nemaš pojma koliko mi to znači.
- Cenim da vam znači, zato i moram da se osvrnem na ovo kako nalazaču sledi nagrada.
- Naravno da ću te nagraditi. Vidiš, godinama sam skupljala one otvarače sa limenki. Mnogo vremena sam posvetila tome i daću ti ovaj džak sa terase, ima preko dve hiljade komada unutra. Jaooo, moj Flafi!
- Ček, šta?!? Otvarači!?! Šta bre da radim sa tim sranjem?
- Pa od toga mogu da se naprave divne ogrlice, razni ukrasi, narukvice, pa čak i zastori ako ih poređaš u dugačak niz, pokazala bih ti kako.
- Da, lud sam da se sa tim cimam. Imam predlog.
- Kakav predlog?
- Hoću bloudžab.
- Molim?!?
- Vidite, to je win-win situacija i za mene i za vas. Vi dobijete Fufija nazad i zadržavate kolekciju tih govana sa limenki, a ja učinim dobro delo i zaradim pušenje.
- Joj, da, ali muž mi je u dnevnoj sobi.
- Nije problem, saček' tu časkom...
.
.
.
- Gospodine, vaša žena se složila kako da me nagradi, ali joj smeta vaše prisustvo.
- E, ja ionako upravo krećem na posao, a ti ako hoćeš možeš na njoj izvršiti i satanistički ritual uništenja, a pre toga joj dovesti sve crnce iz Studenjaka što ih srećem u redu na kasi u Intereksu, boli me patka, ali rekoh ti već, pare za to kuče nećeš dobiti.
Sistem osvajanja teritorije ili nekog prostora mic po mic. Lagano i neprimetno, bitno je samo da se teritorija uvećava na račun drugih.
Ovaj sistem koriste uglavnom žene, muškarci su skloniji pristupu "Nemačka u Poljsku '39-e". Takođe, i mišljenja o ovom sistemu su oprečna, neko smatra da je pametan a neki bi rekli da je pičkast i totalno funjarski.
muž: Samo još majicu neku da uzmem i spreman sam, jel krećemo?
žena: Pa samo dok sredim kosu, šminku, proverim da li mi je ova kombinacija ok, zalijem cveće, pozovem mamu da joj ispričam nešto, pogledam kraj serije i svratimo negde da kupim burek da nešto stavim u usta neka me kiselina muči...to je to, krećemo.
muž: Imaš 4 minuta. Ja posle krećem makar i bez tebe. Šta je ovo jebem li ti semenku bezobraznu?!
žena: Koje, mišiću?
muž: Ma ne pravi se luda, šta će tvoje gaće u mojoj fioci?
žena: Pa nisam imala mesta u mojoj, moram da razdvojim čipkane od svilenih...
muž: Ma nemoj da mi se šiptariš više ščula?! Napravio sam plakar od 12 kvadrata da imaš mesta a ostala mi jedna fioka i jedna polica da ne mešam baš gaće i sakoe i to si mi uzurpirala! Ne dam fioku!!---------------------------------------------------------------------------------------------------
dve drugarice sede i piju kafu, ladnu ko špricer jer stoji na stolu 2 sata, pretresaju razne teme od Milicine haljine koju je nosila na Gojkovoj svadbi do recepta za posne čvarke
Marija: OvAj mOj(akcenti) stiže sa posla, čujem ga od susedne ulice kako se dere...
Jelena: Jaooj, opet će me nešto napasti, da idemo u šetnju?
Marija: Gotovo, ušao je. Ćao, dragi, kako je bilo na poslu, jel da da nećeš da zezaš Jelenu? Šta će ti ta sekira??
Krsman: Jelena, pozdravio te Gandra i rekao da će ti jebati majku kurvinsku što si mu gaće ostavila ispod kreveta. Ženo moja, ova sekira je za preuređivanje naše spavaće sobe.
Marija: Šta ćeš da preurediš?! Ja sam to sve lepo namestila, šta ćeš ti da diraš? A i zašto sekirom??
Krsman: Sekira je, pile moje maleno i lepo, da od našeg kreveta napravim dva pa se na svom šiptariši koliko oćeš! Svaka me koska boli jer se po celu noć jednom rukom upirem od patos da ne padnem na isti.
Marija: Nemoj, Krsmane ljubim te, ja to da ti budem blizu...
Krsman: Nema nemoj, ili to ili spavaš u garaži. Prekipelo je. Jelena, kurvo, mršći kući al prvo skoči do komšija Radovana i traži mu 4 bloka, reci da sam te ja poslao...
Jelena: Jel Radovan onaj visoki, sa velikim šakama što mi izgleda kao da bi me...
Krsman: Jelena! Blokovi!
Jelena: A? Da, da...a šta će ti blokovi?
Krsman: Da podmetnem umesto nogara, jebem te glupu, pa da ženu oderem od kurca u NJENOM krevetu.
Pandurski izraz za nepopularan posao.
Naime, poznato je da prilikom uviđaja kod samoubistva vješanjem, jedan pandur skida obješenog presjecajući uže na kojem dotični visi, dok ga donji kolega dočekuje nekom vrstom zagrljaja. Dio posla najčešće rezervisan za mlade policijske pripravnike koji tek počinju da grade karijeru.
"Luna 1 za Lunu 6, prijem!"
"Luna 6 na prijemu."
"Prijavljeno samoubistvo vješanjem starije ženske osobe u porodičnoj kući, ulica Nikole Tesle broj 17."
"Luna 6, primljeno. Krećemo odmah."- Đuro, pali auto, prijavljeno samoubistvo vješanjem!
- Joj šefe, može li neko drugi da ide umjesto mene? Svaki put ja moram da grlim leš majku mu...
- A koga da povedem balavče, načelnika?! Jel znaš ti koliko sam ih ja izgrlio svih ovih godina u službi da bih postao ovo što sam sad? Osim toga, sudeći po adresi mislim da je tvoja tašta u pitanju.
- A?!
- Da da, i zato skini taj blagoteleći kez s lica i kreći! Pun gas!
- E to je već nešto drugo šefe...Je l' mogu i muziku da pustim?
Pojam kojim se u nekim, ne tako popularnim sportovima u Srba (veslanje, rvanje...), zovu kvalifikacije za finale. U njemu učestvuju svi poraženi iz prethodne runde, kojih je mnogo, a broj mesta koje vode u finale asimptotski teži nuli. Praktično rečeno, ko ode u repesaž, neće videti finala ali i dalje gaji lažnu nadu.
Kurir, Avgust 2016.
Milica Mandić obrukala Srbiju u Brazilu, izgubila od ljudožderke s Kiribata, ide u repesaž. Šanse minimalne.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Šomi: Tebra, video sam te u gradu da se ljubiš sa Milivojkom debelom. Jesi li lud! Pa preneće ti neku bolešturu, njoj crvi vire iz dupeta!
Miki: Muka naterala... Pokušao sam kod Taše, ali me šutnula u repesaž. Kaže da nije za vezu sad, ali možda nekad. Sad moram da pumpam bilo šta, ispašću totalno iz forme dok se Taša ne oraspoloži.
Trnovit put od dlaka koji vodi od pupka do kurca. Može biti sređen, proevropski put ili naš, domaći, ruralni tj zapušten.
-Brate, što ne briješ te dlakurine ispod pupka, vidi kakav si.
-To mi je kurčev putić, treba mi...
-Što, riba ti se loži na dlakave japance?
-Ne brate, slepa je, lakše je ovako.
Bosanska verzija pajrat beja.
Granični prelaz u Brodu 16:00h
Aloo zemooo!!!
Šta je koji kurac odjebi mi od auta nemam siće da ti dam.
Zemo ne tražim ja siću, nego vidim ideš nazad u Švicu pa da te upitam treba li kakve piraterije imam od Šemse do Madone. Za brata sve po pet evra.
Daj onda pet Šemsi i novu Ćanu bog te veselio brate pirate.
Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.
Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...
U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.
Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.
Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.
Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.
Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.
Dok sam prelazio ulicu, pažnju mi je privukao čovek se zaboravio pred semaforom. Trubili su krvoloci iza njega, kao da je on tu nešto kriv. Tek neki minut pre toga, radnica u apoteci je ustala sa radnog mesta i zvanično objavila da je kasa zatvorena. Zaključala je radnju i otišla, poklonivši mi pre toga lek protiv kašlja po koji me je supruga poslala. Nju zatičem ispred zgrade na biciklu. Nije na poslu jer je bolesna, ali zaštno nije ni u krevetu. Draga? Kaže da joj ne smetam sad, šalje mi poljubac. Taj ožiljak na kolenu je iz vremena bežanja iz škole sa dečakom koji se zvao Miloš, ili Milko, ne sećam se tačno, uvek je tu priču prekidala na pola i menjala detalje. Verovatno zaboravlja. Svakako, uplela joj se bila noga u lanac ili tako nešto... Gore u stanu, deda sedi u fotelji i gleda Zvezdu. Nikad veću suzu nisam video. Deda? A da mi pričaš opet ono kad ste išli u London? Ćuti deda... Tetak u kupatilu prebacuje razdeljak u levu stranu. Ovo već ne sluti na dobro.
- Tečo, opet ti? Pa šta tetki da kažem čoveče?
- Kaži šta hoćeš. Idem i tačka.
- A šta ćeš kad te nesudjena bude pitala znaš li koliko je prošlo?
- Šta koliko je prošlo, neka je prošlo. Znam koliko je prošlo. Deset proleća je prošlo. Da, u prolećima brojim. Ko ti to? Muž, a? Već muž? A šta si govorila onda, šta? Ček, šta sam ja govorio? Jesam, neka sam, ništa ne bih ni promenio. Sve i dalje mislim. To je jedino što sam ikad rekao a za čim ne žalim, iako me sad boli kao cela šuplja gornja vilica. Neka je prošlo! Znam da je prošlo... Znam jer za mene nije. Kad te proleće mimoidje, ništa ni ne teče. To je ništa, tih deset godina. To je deset puta nula. Ovo je moje mesto, jedino ovde mogu da budem i ja se ne mičem odavde. Ne, ne znam kako se to zove u psihijatriji. Znam koliko je prošlo! Eto tako ću da joj kažem.
- I tvoja je?
- Već je ona moja, neznalice! I ja to ne zovem tako.
- Nego kako zoveš?
- ...
- I ti ćutiš, a?
- ...
- A da mi učiniš nešto?
- Idem.
- Dobro, ideš, ali da odložiš to za par dana, za mart recimo, kad otopli još malo, dodje pravo proleće, a? Nije mart daleko. Čekao si deset god... proleća, možeš još deset dana? Čisto da staneš na loptu i da uradiš kako valja.
- Misliš?
- Sto posto, videćeš. A i deda se napio, moramo da ga odnesemo u krevet. Eno ga u fotelji, opet sanja kako potpisuje za Zvezdu umesto da ide u Nemačku..
Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.
Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.
Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.
Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.
- Šta radiš to majmune?
- Demonstriram muvanje pički pod šatorom i mogu ti reći da mi ide do jaja! Koji sam mag, xe xe...
- Ide a? A kako ćemo kući da idemo?
- Pa kako smo i došli, u čemu je problem!?
- Problem je što smo došli nogama al kapiram da će da nam ih iseku sekirama!
- Ko bre?
- Ova tvoja prepičorka ima brata, zapravo pet primeraka.
- Pa šta, gde su, nek dođu!?
- Doći ćeš ti njima, eno ih na izlazu naoružani ko da su krenuli u boj na Kosovo. Idi brže daj muzici sto evra da opletu kolo i vataj se negde na počeku, to nam je jedina šansa.
- Šta da kažem, od koga je kolo?
- Od duvaraša koji oće da jebe starojkovu sestru. Mrš bre budalo.
Habitat kulturne elite.
- Napisao sam jednu pesmu u latinskom heksametru o proleću i lasti, jesam li sad kulturan kao vi, Dejane Vuče Predraže Nenade Stefane Nemanja Rambo Treći Stankoviću?
- Jesi kurac, ja jebo Predraga Ejdusa, OPAAAAAAA
Ukoliko ribicu koja je živela u akvarijumu prebacimo u more, ona će dugo vremena samo plivati gore dole u zamišljenim okvirima prethodnog kaveza. Isto je sa ljudima koji poput konja sa štitnicima na očima žive svoj mali i bedni život nesvesni granica koje su sami sebi postavili.
Taman da stignu do ostvarenja svog cilja i konačne slobode, udare u zamišljenu barijeru i vrate se nazad. I tako u krug, danima, mesecima, godinama... Nikada ne povuku ručnu i zapitaju se šta zapravo upravlja njihovom sudbinom, oni sami ili naučeni obrasci ponašanja. Tek tako se prepuste plimi da ih nosi i vrti u krug.
Retki se samo probude i odluče da pruže ruku izvan rešetki straha, prvo bojažljivo, pa sve smelije i smelije. Mozak počinje da radi i štancuje nove ideje, izašao si iz začaranog kruga. Razvijaš nove veštine i oko tebe se širi svetlost koja svojom toplotom ubija bacile preživele iz prošlog vremena.
Konačno ti vertikala lica stoji normalno prema horizontali zemlje. Uspeo si. Postao si čovek.
Konstatacija nadobudnih blejača izvedena na osnovu snimka šatro specijalnih znakova i, naravno, nemerljivog švalerskog iskustva. Jer, oni umeju da rastumače nemušte simptome koji ukazuju da je baš takav i takav tip žene onaj najopasniji. Poguban za mušku psihu i isušujuć za telo i/ili novčanik.
U principu neka ljomberska verzija "10 sigurnih znakova da... " iz BlicŽenaPulsa.
Npr. ako žena ima mikro-mustaće (dakle ne Haris Džinović tribjut, nego majušne, gotovo neprimetne nausnice). E, to je znak da je opak igrač u krevetu, da ti kaže teča-Bolja. Ili ako drlja slovo r. Ili ako zubima skrca štapić od kaprija, čuvaj se, pazi šta ti veli bata-Ziljun. I tako te neke nadripsiho munje.
Ne vredi takvim likovima pričati, da nema tu "najopasnije".
Sve su opasne.
Lepo je još D.Dugouško konstatovao "Sve su one pomalo veštice", a Dule valjda zna.
- Vidi, sinak, onu tetu kako oćno zabacuje glavicu, pa kosica landara. Takve su ti najopasnije, hehe, da znaš. Vidi je samo.
- Deda, puko si bre ko bas, ono je komšinica Lela, ima Parkinsona.
Otvoren teren. Trenutak pre zakucavanja dok si još u vazduhu. Vidiš koš, blizu je, potrebno je samo smestiti loptu. Imaš sve što ti treba, na pravom si mestu u pravo vreme. Potrebno je samo da šmekerski lagano iskoristiš prednost koju imaš. Samo treba da napraviš korak, i eto te sa druge strane.
- Mama odo ja u grad.
- Crno dete, kako si se to obukla ?!!
- Što, ne kapiraš ti ovaj fazon mama..?
- Kako što, mrežaste čarape, tigrasti minjak, majičica na bretele sa čipkom, cipele sa otvorenim prstima i potpeticom ko nos Isidore Bjelice?!!.. Crno dete imaš sve preduslove da ideš ispod Plavog Mosta.( Kasnije u gradu )
- Ćao macane..
- Ćao, mala, oš da te vodim u mrak ??
- Da vidimo, Audi A6, sat marke Roleks, italijanska košulja, i Konto Bene farke.
- Iii ??
- Upravo si ispunio sve preduslove, jebaćeš.
Prekršiti sve norme prihvatljivog ponašanja i uzeti stvar u svoje ruke. Izraz koji je najpodesniji za onog malog i nevidljivog čoveka koji je rešio da menja svet oko sebe, pa dobio po pički od nadležnih.
'De ćeš poš'o sinovac?! Ne mož', to tako, m'rš na radno mesto!
- Pa pička ti materina balava, uzeo kola bez pitanja, i još daje sebi za pravo da se raspravlja sa mnom?! :šamarus: Šukuću!
prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda
neke ptice nikad ne polete, a sima cak nije bio ni ptica
Jes da se kaže da ne treba verovati nekome ko mrzi taksiste i konobare, al nije baš da ove druge prati reputacija da su pošteni.
Dal će da ti zakine 0.01 kad ti sipa vodku i da ubaci limun i led da ne primetiš, dal će pijanom da ti ubaci još pet piva na račun, da onu ručicu za espreso okreće manje da ne aktivira brojač, dal će da te zavrne za kusur i uz sve to još da očekuje bakšiš... Nešto mora, jebeš ga, tako je slađe. A i pravila profesije tako nalažu, ko je sad on da ide mimo svih?!
Kao što u životu inače biva, profesija izaziva i profesionalnu deformaciju, koja te prati gde god da kreneš. Hteo - ne hteo, ako si jednom bio konobar, ostaješ konobar za ceo život, makar u očima drugih.
- Znači, Vi hoćete da kažete da je Vaš protivkandidat lopov? To tvrdite sve vreme?
- Ne, nisam to rekao...
- Pa čekajte, rekli ste da je ojadio tri preduzeća, da je dok je bio ministar uništio celu granu industrije saradnjom sa uvozničkim lobijem, i da je koristio informacije iz upropašćenih firmi da on i njegovi pajtosi zarade pare? Dakle, da li tvrdite da je lopov?!
- Znate kako, što bi rekao naš narod, ne znam da li je lopov, ali znam da je bio konobar. Pametnome dosta.
prvo mu bivša žena prospe sonu kiselinu u oci, pa tu on kao oslepi, ali zapravo ne oslepi nego ga izleče al mu oči postanu braon a bile su zelene pa se on tu kao smori i upozna sestru biseniju, pa se onda smuva s njom pa živi s njom na njenoj gajbi i onda se vrati njen bivši, mića ili mićko ili nešto na m, pa onda žive svi troje zajedno a bisenija trudna a ne znaju čije je dete pa onda ova dvojica kao nešto pomažu po kući i sve igraju karte ko izgubi radi nešto a kokan se onda pravi da se ukočio da ne bi radio, ili se stvarno ukočio, ili je to bio mićko ili mića ili neko ime na m
Rečenica koja se vrti kroz američke filmove i ponavlja se kad god neki batica špijun tajni agent upadne u neku zgradu obučen kao njeno osoblje i tu naleti na nekoga od tih ljudi koji su toliko glupi da ne znaju ni ko su im kolege, niti mogu da osete bilo kakvu nepravilnost, kao ni da pitaju dotičnog iz kojih je kuća i preko koje veze je dobio posao gurača kolica sa vešom u kojem se krije njegov partner sa uzijem. Jedan od mnogih dokaza neoriginalnosti u sedmoj umetnosti preko Bare.
-Ene, jes' ti taj mali novi?
-Aaaaha, ja sam... boktejebo, je l' ono Slobodan Trkulja?!
-Đe?!
-:udarac tiganjem tu potiljak: Izlazi brate, čisto je.
