Zombi-deda iz komšiluka, koji plaši i decu i odrasle.
- Mamaaaaa, mamaaaaa, buhuhuuuuuuuu!!!
- Šta se dogodilo, sine, što plačeš?!
- Oterao nas je...:šmrc!:...opet nas je oterao, buhuhuhuhuuuuu!!!
- Ma, ko vas je oterao, dušo majkina, sad ću ja da se obračunam sa njim...
- Deda...deda...deda...deda Tozaaaaa!!!
- Hm...:glp!:...ovaj...igrajte se ubuduće negde drugde, sine, ipak je on star čovek, ok?
Čovek koji mehanički radi sve. Žice mu nisu povezane sa mozgom, ne razmišlja.
Kad malo bolje i pogledaš, pa kad i da stigne da razmišlja. Stres, haos na poslu, šef, busplus kontrola, neplaćeni računi, saobraćajna, žena i deca... Ma, idi bre. Dobro su još i normalni.
- Dragane kontroliši se, otac Gavrentije još opeva.
- Izvini Vesna.
- Aman čoveče, sahranjujemo moju majku. Batali da se drapaš, gleda narod.
- Neću više, izvini, mahinalno sam.
- Eeej, em mi nije lako, em sam tužna, prekini da me vataš.
- Izvini, kad god obučeš tu haljinu setim se one noći na Labudovom brdu kad smo se pet puta...
- Jaoooo, barica, barica....
Do laktova u masti sa ključem ili britvom u jednoj, a rakijicom u drugoj ruci. Imao je crne zube koji nikad nisu smrdeli kao što zubi znaju. Valjda baš zbog te rakije.
Oduvek je bio zajebant. Pričao je stalno, često ponavljajući priče kao kakva pokvarena ploča a ja, savršen sagovornik, satima sam slušao i upijao te lovačke priče. Deda je bio i lovac. To nisam spomenuo! A kada bih napisao svaku njegovu zgodu ili mudrost koju znam... Ionako pola mojih stvari napisanih ovde su plagijati. Plagijati njegove priče.
Kada se i poslednji put vratio iz mrtvih, bio mu je to već peti-šesti put, baš zbog te rakije, gledao je izgubljeno u familiju oko kreveta. "Starac, znaš ko sam ja? Ko je ovo?" pitao je moj ćale pokazujući na Jovu, mog burazera. Teško, slabim glasom izgovori "Da znam, to je Filip!". Sva familija pokunji glavu u jebiga fazonu a deda pogleda u nas unuke, osmehne se i namignu. Jebeni car! Naravno da je znao sve! Vratio se poslednju foru da baci, da bude siguran da ćemo ga takvog pamtiti.
Naredna dva meseca imao je zamišljen pogled koji se gubio u daljini, verovatno iza njive gde je zalazeće sunce poslednji put sijalo po zlatnom žitu koje je on posejao. Pričao je s ljudima pokojnim odavno, a oni su ga svakim danom, sve glasnije i jače vukli dok nije popustio i svojevoljno pristao da pođe s njima.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.
- 'De si poš'o s tom krtinom?
- Tamo na gerijatriju, prazan im tanjir...
- 'Oš sve da ih pobiješ jakom 'ranom? Nosi to pred kuma i mladence, matorcima ponesi ovo masnije od potrbušine, da im klizne lakše...
Jedno je praviti tortu, a nešto sasvim drugo posmatrati taj proces. Čekati te dve "viljuške kojima ne možeš da ubodeš" da bi sa njih pojeo nešto malo srednjeg fila "Švaler" torte (onaj u koji ide lomljena čokolada), bilo je slađe nego prejedati se uvoznim Kinder čokoladama. Malo je tu bilo fila količinski, jedva za kafenu kašičicu. A opet tako slatkog. Lepšeg nego prstima. Slađeg nego posle, sa ostatkom torte. Vraćaš viljuške sa više fila na bradi i oko usta nego u samim ustima, mljackaš i pitaš jel možeš i ti malo.
Dobiješ.
Težak je na prvo držanje. Trese se i galami. Ali belanca pod tim viljuškama tako skladno osciliraju i pretvaraju se u kremastu masu vrlo brzo. Ovi današnji su nejaki. U svakom uputstvu piše da ne bi trebalo da rade, bez prekida više od 60 sekundi. Kažu da je to zbog plastičnih delova. Gorenje ima plastične delove takođe, ali to su delovi sa dušom. Kec, dvojka, trojka... Četvorke se već bojiš. Možda će poleteti, nestati, pa se više nikada neće praviti tako lepe filove. Dosta je. Mama okreće posudu da proveri kvalitet ulupanosti, istu onu posudu koju si u zabavištu nosio kao šlem kada si glumio Biberčeta i spašavao Lepu od Ale. Belanca ne ispadaju, a Mikser vraćaju u kutiju. Biće miran do sledeće nedelje.
I tako opet. Još jedan najlepši fil, još jedan radni dan miksera. A do tada ćeš morati da se zadovoljiš tortom, Žele Zekama i Krem Bananicama. Možda i čike koje prave Bananice imaju ovakav Mikser.
- Kevo, nešto razmišljam, jel ti i dalje praviš torte onim starim braon mikserom?
- Naravno! Šta si ti mislio? Da kupim nešto za telad sa Tele šopa? Baba tvoja mi je ovo kupila kad si se rodio.
- Ma, nešto razmišljam. Ajd me zovi kad bude nešto da se muti...
San svake vlade! Htedoh reći ''lopovske vlade'', ali shvatih da bi to bio čist pleonazam. Posebno na Balkanu. Ne i u Kraljevini Norveškoj.
Ali to se nije desilo preko noći. Naprimer, Vikinzi su 200 godina pljačkali ostatak Evrope i stekli početni kapital. A onda su na referendumu za pridruživanje EU odlučno rekli NE, k'o Tile Staljinu onomad. Stvarno, zašto bi Merkelova upravljala njihovim prirodnim resursima, usput im lupajući packe kad god zapišaju dasku ili podrignu na javnom mestu?
Tek sada se vidi da su silno pogrešili. Siroti norvežani imaju problem kako da potroše tu kamaru para u budžetu, kad su već sve izmišljene projekte završili, podigli plate do maksimuma, a smanjili poreze na minimum. Da je živ moj deda, on bi im oter'o kamion moravskog šljunka, da svaki Norvežanin metne kamičak u cipelu, čisto da mu nije sve potaman.
Jer, njihov život mora biti strašno dosadan. Plate i penzije na vreme, infrastruktura besprekorna, pravno uređena, nekorumpirana državna administracija i dobar socijalni program, malo se peca, malo se vadi nafta, malo više se tuče votka i reže kulen u dugim, zimskim noćima, dok se pevaju pesme o slavnim pohodima Vikinga, o Hogaru Strašnom i njegovoj Helgi, o golovima Solskjera i Floa i olimpijskim medaljama bijatlonaca.
Pa je l' može tako da živi 4,5 miliona ljudi, mimo sveta, daleko od ratova, ekonomskih kriza, elementarnih katastrofa? Može, bre, brale.
Bring it on!
Voćka, simbol perverznih pornića. Azijatskih, naravno!
... odlomak iz lista ''Gorocvet'', haiku od učenice Slavice iz Pjong Janga...
- Moj igrač-
Šire se latice
krvav cvet drhti
gori drvo
Pitanje koje postavljate kada vas neko preterano ispituje. Počne se od nekih nebuloznih, pa sve do ozbiljnijih i ozbiljnijih.
Prosto ne znaš šta te je snašlo, i pravo pitanje je zašto dotičnog zanima tvoj privatni život, a pritom se ne misli na pitanja tipa "kako ti je keva" i "kaće se ženiš". Ne, to su sva ona pred kojima se osećaš neprijatno, i nije lako odgovoriti.
Ali neka jebena granica mora da postoji, ali u ovakvim slučajevima ona je davno predjena i, umesto da ispitivača oteraš u kurac, ti ga uljudno pitaš da li piše knjigu. E ako na tvoje pitanje odgovori pitanjem tipa "ne, što pitaš?" e onda mu jebite sve po spisku.
Brate kad si poslednji put karao?
- Pa ne znam, ono, bem li ga sad...
E a kad si imao devojku poslednji put? Mislim, jesi li, uopšte, imao?
- Bre, rekao sam ti, to sve nešto kratko i prolazno, nijedna ozbiljna veza.
Pa kako su se onda te zvale što si imao kao prolaznu vezu?
- Zar je bitno? Pa ne znaš ih...
Nema veze reci mi!
- Je l' ti bre knjigu pišeš?
Ne, što?
- Ma mrš bre u tri lepe pič materine!
Pa, znak/podznak osobe koja je rođena krajem oktobra ili u prve dve dekade novembra. Ništa posebno, reklo bi se. Ali, upravo te osobe to koje su kao imali sreće da se rode pod pravim rasporedom planeta, se najviše kurče. Toliko hvale i gordosti u jednoj osobi da ti se prisere.
Kralj seksualnih fantazija, jebač na baterije, Baja sa velikim B, najjzajebaniji lik u kraju, gengsta ubica...
Ona, kurva kojoj se poručuje najskuplji šampanjac, žena koja će ti isisati snagu dok kažeš seks, veštica koja će te žednog preko vode prevesti, vole duge šetnje i prirodu...
Dijamant je njihov dragi kamen. Boja crna.
Još ako im je Venera u konjukciji sa Marsom u 4 kući ili Saturn u opoziciji sa Jupiterom, e ti su zajebali vek.
I sve su oni najpametniji, neshvatljivo natprosečno inteligentni, uspešni, Don Žuani i japanske kurtizanke u školskoj uniformi... seku se vene za njega/nju. Čast je biti u njihovoj blizini, jebotemesec.
Mada, gde ima dima ima i vatre...
... četovanje na www.kotijebeženu.co.ja...
Kucxkicamachkicagrr99: hehehe:), ja sam dupla sxkorpija ♥
golemkurac22: :):):) dupli bik, rasan i u punoj snagi, želisx li moje rogove ( _*_ )
Kucxkicamachkicagrr99: ohoho, ovde postaje vrelo |B... pali skajp golemi, zxelim da ti widim ocxi :=)
nakon nekoliko trenutaka
Kucxkicamachkicagrr99: eee, jel mi widisx ribicu?
golem kurac22: mmmm kako si hot... el vidiš ti mene :)
Kucxkicamachkicagrr99: DEKOOOOO!
golemkurac22: Izvini dekino... došo mi komša Pinge, malo popili % pa smo hteli da se zekimo sa nekim klinkama... sori
Kucxkicamachkicagrr99: lol
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: Ono kad otvaraš rođendanski poklonkomentari:
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?22 sekunde kasnije
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Uvod u kafansko kulturno nasleđe brdovitog Balkana. Osnovni postulat i pravilo ponašanja za svakog, iole domaćina koji gaji ljubav prema bližnjem svom.
Jing i jang, pitanje koje se ne dovodi u pitanje. Aksiom za onoga koji zna šta hoće od života.
Kelner : - Izvolite?
Domaćin : - Standardno.
Kelner : (donosi pola deci vinjaka i deci kisele)
Domaćin :- (okreće na belo vinjak, zaliva kiselom) De repriziraj!
Kelner : - Stiže!
Tester seljaštva. Što krvaviji biftek jedeš više si nobles i obratno. Nije bitno šta voliš, to se tako jede.
-Alo, konobar, dolaz vamo!
-Izvolite, gospodine, nešto nije u redu?
-Naravno da nije! Šta je ovo?!
-Koje, gospodine?
-Nemoj da se praviš lud! Ovo ovde crveno!
-Mislite na krv, gospodine?
-Mislim na onu malu iz pečenjare, da ne čuje žena, ovo bre nepečeno!
-Gospodine, to je biftek, to se tako jede jer se ne gubi ukus mesa a i proteini...
-Jel ti to mene učiš kako se roštilja?! Pa ja kad sam ložio skare ti si gurao nošu da upali! Nosi ovo, donesi lepo pečeno meso i stavi luka. Malo više slobodno.
Skraćeno uputstvo za život. Sva mudrost ovog sveta u malom, koju su opravili iskusni majstori- ne previše mladi, pa da srljaju k'o bizgovi, niti previše stari pa da ih ni ženske više ne zanimaju, već taman sa dovoljno sedih da znaju da će te će te Reno, Pežo i Sitroen zajebati taman kad ti najviše trebaju, a Marko Materaci sjebati uklizavanje baš kad treba da ti donese bogatstvo. Drži se ovih pravila i zgrabio si život za prostatu.
A: Je l' me lokalni đilkoši tovare ili si stvarno smuvao kurvu?
B: Nije kurva, poslovna pratnja. Ona je...
A: Kurva.
B: Ne bre. Ona je devojka koja ima neverovatno tužnu priču, koja me jedina razume, koju ne zanimaju moje pare, ona je...
A: Kurva. Čekaj... Javlja mi se nešto... Da ti ne voziš Sitroena... Ne, ne, Renoa! Klio?
B: Jeste, jebo te. Kako si znao?
A: Ah, ćale i striko nikad ne omanu. Da te poduči drug jednoj drevnoj mudrosti- ne veruj francuskom autu i italijanskom fudbalu. I ne zaljubljuj se u kurvu, jeb'o te pas u nos.
Čovek? Šta znači to? Hodati na dve noge? Imati moć govora? To može i papagaj. Biti pametan? Ne baš. Čovek je nešto drugo. Nešto što ga razdvaja od ostalih životinja.
Sneg do kolena. Više ne hladan, osećaj se ko zna kad izgubio u mojim nogama. Ipak, one same idu. Bez ikakve veze sa glavom, one rade svoj posao. Glava puna misli. Da pukne! One lete bez ikakvog reda, sudarajući se sa oštrim albanskim vetrovima, koji poput žileta režu meso preteći da ogole kosti. Tišina u masi kao na kakvom sprovodu. Sami sebe pratimo do groba, bez ikakve nade da će nas nešto okrenuti od smrti. Čuju se samo fijuci vetra i sneg pod našim nogama. Ponekad neka psovka. Psuju ljudi cara, kralja, sudbinu, sebe, sve živo i mrtvo. Psuju Boga, od koga takođe traže pomoć, Sunce koje ih ne greje ko zna od kad, hleb koga nemaju...
Ah, hleb... Sladak li je kad ga majčine ruke umese... Gorak li je kad je suzama zaliven, onaj vojnički. Obično parče ispečenog brašna sa vodom, služi samo da te drži još malo pre nego li ti metak presudi. Eee, da je bar tog gorkoga. Pa nek je kao pelin, samo da creva ne zavijaju kao izgladneli kurjaci u planini. U sebi psujem kralja, kud nas ne povede u leto preko ovih planinčuga, bar da travu pasemo kao i druge ovce, ne da gladni idemo na klanje. Vetar kida meso.
Pade mrak. Skupljen kraj jednog palog debla koje mi služi kao jastuk ne mogu da sklopim oči. A voleo bih. I da ih ne otvorim više. Tako je lakše, velim sebi. Žmurim i gledam svoja stada. Rasuta po zelenim livadama, dok ja naslonjen na staru krušku grickam travku. Jedno nemirno jagnje trčkara okolo, dolazi do mene da me onjuši. Hrabo li je, i radoznalo. Gleda me krupnim očima i zableja. Majku mu, kao da ga čujem. Opet. I opet? Otvaram oči. I opet ga čujem. Poludeo si, Milorade, velim sebi i sklapam oči opet. Ma čujem ga ja, nego šta! Da li ga Radovan čuje? Radovane, budi se. Budi se, ludače! Eee, Radovane... Sutra ću mu krst napraviti. I popu ću dati očev sat da ga opoji. Ama, odakle se čuje ovo jagnje?! Kroz šumu i mrkli mrak pratim zvuk. Koliba. Arnautska. Uzimam pušku i približavam se polako. A sav drhtim, koj sam moj pošao sam. Budala. Kad me vide Arbanasi gotov sam. I neka. Kroz prozor dopire slaba svetlost lampe. Jagnje sve jače zapomaže, oseća da se gladni kurjak približio. Škripa vrata me preseče i brzo digoh pušku spreman da opalim. Iz tople kolibe izađe žena. Mlada, nema više od šesn'est. Da li je ovo delo Nečastivog? Da li me Bog kuša? Devojka stade i prestravljenog lica gledaše me. Kao jagnje svog izgladnelog vuka. Čekajući da je režeći uhvatim i raskomadam oštrim očnjacima. Držala je nešto u rukama, stezala ga uz grudi kao najvrednije blago. Jagnje se dralo. Gladan sam, njegovi me krici teraju da ga zakoljem i pojedem živog tu, odmah. Devojka, bez ikakvog zvuka, sleđena, krupnim očima me je gledala. Ah, kako boli taj pogled, više od promrzlih nogu i švapskog olova. Dete zaplaka. Skrenulo je pogled mlade Albanke sa mog lica i ona mu šapnu nešto, ljuljavši ga tu sama, nezaštićena. Jebeš ovo, Milorade. Vraćaj nazad. Jagnje utihnu.
Umro sam sutradan. Nađoše me kako sedim na onom deblu pored Radovana gledajući prema kolibi. I pop me opoji dok nas zatrpavaše snegom. Ko bi rek'o, pokvarena matora jajara je za džabe to uradila.
Čovek? Da li životinja, kurjak il' ja'nje? Da li nešto... Ako sam ne vidiš, ne umem ti ja to objasniti, sinovac.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Stariji motori, koji su u principu isti kao i ovi noviji i u stanju su da te prevezu od tačke A do tačke B samo nisu fensi i napucani, su "trošili" tj sagorevali mešavinu benzina i ulja. Nisu imali sistem za mešanje pa je bilo potrebno ručno zamešati mešavinu tj u posudu benzina nasuti ulje pa tek onda sipati u rezervoar.
Milan: Majstore, ajde siđi sa krova, stigla kafa!
Majstor: Evo me. Hrklj, pu! Jebem ti duvan, ubi me. Koja je moja?
Milan: Evo ova, gorka. Može jedno ladno ko zmija?
Majstor: Jašta. Daj i onu rakiju leba ti...
Milan: Evo, majstore. Da ti ja sipam? A, vidim sam ćeš...
Milanov sin: Čika majstore, moja mama je rekla da ne valja piti alkohol a kad tata meša alkohol da je on onda budala.
Milan: Ćuti bre, sine, pusti majstora, ne zanima njega to...
Majstor: Hehe, pusti dete... Pazi sinovac, da ti majstor Pera nešto kaže, jel vidiš ti onog mog apenca tamo, onaj plavi motor?
Milanov sin: Vidim čika majstore.
Majstor: E, ja sam njega davno kupio, joj kako sam tada, khm, vidi sinovac, on ide na mešavinu i evo 30 godina mu ništa ne fali...tako i majstor Pera cepa mešavinu i vidi me, ko mladić! A ne ko tvoj tata, njemu žena brani da pije-on je takav čovek al zato mene zove da mu zidam odžak...
Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.
Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?
Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.
Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.
Sve je na tebi.
I korak nazad, je korak.
Hemijsko-bakteriološki ispravna porudžbina, kada se zateknete u tuđem selu u kafani.
- Kelner?
- Reci?
- Imaš li ladnog, al da je stari format ?
- Stiže... Čaša?
- Ne treba. Daj ga flaširanog.
- Čista je, vidi.
- Neka, ja to po savetu lekara, u rinfuzi... radi crne džigerice.
Usklik marve nikad zadovoljne životnim standardom.
Prevedeno na ljudski jezik, značilo bi "Imamo 'leba, ali nemamo za nemački auto ne stariji od pet godina, nov ajfon, tablet sa ekranom veličine televizora niške Elektronske industrije, letovanje na Maldivima i seks sa Stanijom. Imamo više nego većina ljudi u svetu, ali opet nedovoljno. 'Oćemo bolji standard od Švaba i Amera zajedno, oni će nas da bombarduju majku im jebem krvavu pičku malo ja njima, Nole do pobede!"
Taj neki fazon.
Komentari na vest o Vladinoj kupovini novog aviona za diplomatske potrebe jer stari ima jedno i po krilo i nekoliko zakrpljenih rupa u delu za putnike
-SXTA BRE ONI KUPUJU JEBEM IM DECU JAJARSKU WOZIKAJU SE SWETOM DOK MI OWDE NEMAMO LEBA DA JEDEMO I GULIMO KORU ZDRWETA POZDRAW OD MANUELA IZ SWILAJNAC
-Pa ti nemoj plaćati internet kad si takva sirotinja.
Grana sporta koja se bavi izučavanjem supstanci koje povoljno ili nepovoljno utiču na jednog sportistu, odnosno njegovo telo, um, muskulaturu i još ponešto. Istorija hemije potiče još iz drevnih vremena, bućkanja raznih trava i koje čega... Svoj antički vrhunac nauka dostiže u vreme vladavine Gaja Julija Cezara, u rimskoj provinciji Galiji, gde je travar po imenu Panoramiks pravio napitke koji su davali nadljudsku snagu. No, zbog nazadovanja u civilizaciji tokom srednjeg veka ne postoje pouzdane informacije o korišćenju hemije tokom ovog perioda. Tek kasnije sredinom XIX veka, bradati bodibilder Dimitrij Ivanovič Mendeljejev uspeva da stvori Periodni sistem suplemenata koji objedinjuje sve do tada poznate suplemente u jednu tablicu. Suplementi u ovom sistemu su poređani po grupama i periodama, obojeni u razne boje, takođe odvojeni su oni nedozvoljeni od legalnih. Ova prekretnica u istoriji suplementacije uslovila je nagli razvoj ove nauke i ogroman porast broja sportskih rekreativaca.
Velika zainteresovanost mlade populacije za ovu nauku dovela je do ogromnog buma u industriji hemije. Mogli ste uz malo truda i novca sebi priuštiti prelepo vajanu figuru viđenu samo na antičkim figurama iz Grčke i Rima, koja bi vam dala dovoljno samopouzdanje za kurčenje i nasilništvo koje ste do tada mogli samo da trpite od starijih. Ali više ne.
Međutim uvek postoje pametnjakovići koji svemu nađu manu. Pojavljuje se sve više skeptičara koji veruju da ove stvari mogu da oštete jetru više nego domaća šljiva. Zbog toga se neki suplementi stavljaju na listu trgovine na crno.
Postoji više vrsta suplemenata. Postoje oni koji osim na biceps deluju i na ostale organe kao što su mozak, srce, bubrezi, jetra, kurac...itd. Naime, hemijski suplementi sadrže supstancu hladne prirode koja deluje na polni ud i testise tako što se pod uticajem hladnoće bespovratno skupljaju.
Hemija je danas veoma popularna. Uvedena je u osnovne škole kao obavezan predmet a izučava se i u srednjim i višim školama. Najbolji program nastave poseduju SAD. Njihov program nastave se inače zasniva u prilivu stranih mozgova, jer su njihovi domaći otupeli odavno. Pa i ne čudi što su SAD u proteklih par godina jedna od najjačih sportskih sila. Jedan od njihovih najboljih sportista ikada, biciklista Lens Armstrong zna zašto. Mada i pored toliko crnaca i tolikog dopinga ne mogu da dostignu primat u atletici; Jusa Bolt zna zašto.
I tako... Propali likovi iz kraja koji vise na šipkama misleći da će izgledati ko Švarcika, vredno rade, al ne vredi, jer nisu spoznali nauku po imenu hemija, da li je to zbog toga jer su imali lošeg nastavnika hemije, ili nisu hteli da uče, možda nemaju para za članarinu u teretani i skupe steroide, al jedno je sigurno ovi momci će jebat'.
