Misterija koja ni dan danas nije razjašnjena u potpunosti.
Legenda kaže da je ovaj sapun nastao kada je neka domaćica nekada davno čistila šporet, pa u mraku umesto u đubre surduknula pepeo u kacu gde stoji mast.
Kad je ujutru videla kakvo je sranje napravila, jer je onaj vruć pepeo istopio mast i sjedinio se u neindentifikovanu masu.
Uzela je da ga seče u kockice i prodaje po selu sa pričom da leči sve kožne bolesti, da joj muž ne bi jebo sve po spisku.
-Baba, kupio sam ovaj Head and Shoulders protiv peruti, kad protresem glavom ko da je nova godina.
-Ju sine naopako, bacaj taj hedešoder, evo baba da seljački sapun do sutra sve nestalo ko rukom odnešeno.
-Pu bre baba al smrdi jebote, pa kako ću ovakav u pičarenje?!
-Kad je tvoj deda mogo sa njim da povali pola sela, mož i ti, ajde.
Kmetuša, šana, jašarka. Uber ljanka obavijena aurom što smrdi na pivo i vnugo. Obična zemljuša koja svojom pojavom poziva apokalipcu.
Odelo siđoške i ime Svetlana, plus tri jutra zemlje ispod nokta kažiprsta. Dok tvoj labud miruje u jezeru snova, ona bezuspešno i neiskusno maše sifončinom neprimečujuči dlakurinu pored brandže.
Sve da je poslednja sa rupom na planeti, pre bi popio vodu iz čistača za vece šolju i time ubio erekciju nego nju gužvao.
- Odosmo kevo!
Dovedi tu prokeljku Ctojanku u stan i sutra, da oguli krompir noktima.
Bodibilderaka/fitnestrenerka. Sve rečeno u jednoj rečenici. Ona ne vežba za svoje telo, nego pre svega za svoju dušu. Duša raste kada se guzni mišići zatežu i bujaju. Zrela za ludaru, produhovljena u stilu Vendi, a intelektualnost joj se ogleda u poznavanju svih sastojaka namirnica.
(lična)Trenerka: Izbaci hleb iz ishrane, to se ne jede.
Fenserka: Skroz?
T: Ma možeš jedan cheat meal u toku nedelje. Imam 80 posto uh.
F: Jel ti dobro? (misli da se trenerka preforsirala pa uh-će)
T: A? Ma, jok, bre, to su ugljeni hidrati. UH. Samo cepaš malo prostih šećera, a mnogo proteina. Posle pređeš na nešto ozbiljno, ako želiš da izgledaš onako kako zaslužuješ.
F: Ti si moja boginja!
T: Ja se klanjam samo mojim spravama za vežbanje.U taj čas pored njih prolazi hatorimatori i komentariše:
- Četir' bele smrti teram preko Begeja. Op, op, op...
Jedan od najdosadnijih i najgorih porudžbina po pitanju ugostiteljskih principa. Za njegovu pripremu potrbno je minimum 6-7 minuta, stim da pored te narudžbine postoje još neke koje moraju da čekaju zbog već navedene. Puna sudopera, kanta za smeće koja preljeva, neispražnjene pepeljare, neizmućen šlag... sve su to posledice koje bi mogle da se obave u navedenom roku pripreme, ali zbog tako izuzetnog napitka, i eminentnih gostiju koji žele takav šejk, tako nešto nije izvodljivo.
Još jedna stvar, vrlo bitna, jeste da je ovaj napitak sklon proseravanju, hoću reći zadržava goste nešto duže od već planiranog vremena, do duše ne u separeu već tamo gde i car ide peške. Pa zbog takvog problema, običaj barmena jeste da sipa više šećera u blender, kako bi ubrzao dejstvo tog čarobnog napitka, i naterao gosta iliti gošću da ne pomišlja u buduće da poručuje frapućino.
- Dobar dan! Izvolite!
- Daćete nam dva frapućina!
:Prekipeo, znoj mu se sliva niz bradu... puna sudopera, puna kanta za smeće, stiže još gostiju, gazda se dere hoće današnje novine, Vučić na TV-u najavljuje novo hapšenje...:
- Aaaa.. šta kažete da vas dve popijete dva sokića,... evo ja vas častim!?
- E super si... Može, donesi nam dve kole i ta dva frapućina, i pepeljaru molim te!
- Ali mislio sam...
- Joooj što si sladak kad misliš, ajde požuri u šank eno te gazda gleda nešto mrko...! A i žedne smooo!
- :Govori u sebi: Joj Milivoje, ko te vuko za jezik... sad ćeš da baciš 250 đengi na ove drolje, da se ubiješ oko dva frapućina,... Ma sad kad joj napravim frapućino, ima da kenja 10 dana, da lije sve u šesnaest....nekoliko minuta kasnije.
- :Gazda se dere, nadrkan ko i obično: Aman bre Milivoje, dolazi ovamo!
- Izvolte gazda!
- Šta radiš bre toliko,..?
- Ma manite me gazda, morao sam opet da pravim onaj glupi frapućino. Upravo sam ga poslužio onim devojkama, ali ne brinite ništa gazda... natovario sam im šećera ko lud, stavio im par kapi ricinusa neće im padati na pamet da ga naruče ikad u životu...!
- Ma kome si bre odneoo...?
- Eno onim dvema! Vidi ih kako s'uživanjem pijuckaju, ali nisu ni svesne kako će da kenjaju... hihihihi...!
- Idiote to mi je žena. SLAĐANAAAAA....!!!
Reč koju koriste stariji ljudi, penzioneri, da bi opisali stanje svog duha i tela. Ne govori vam ništa konkretno, a opet imate kakav-takav uvid u sitaciju u kojoj se starija osoba nalazi. Neka mistika obituje oko ove reči i ne da nama mladima da razumemo njeno pravo značenje, ono će nam se samo ukazati kada dođemo u taj period da možemo da koristimo ovu reč.
- Babo, kako kuk?
- Starački.
- Molim? Ne kontam.
- Šta sinko?
- Ništa, nebitno. Htedoh da pitam, kako je kuk, s obzirom da je operacija uspešno prošla.
- Ne boli sinko, žigne me s vremena na vreme, ali sve u svemu starački.
Glineni golub je predmet u obliku diska koji se posebnim mehanizmom izbacuje u visine, i služi kao meta strelcima koji ga gađaju sa zemlje. Pravi se od gline ('AJDE?) i stvoren je radi takmičenja u streljaštvu, kako bi zamenio prave golubove koji su se nekad koristili, zbog prava životinja i sličnih gluposti.
U svakodnevnom govoru označava neku laku metu, tj. čoveka kome sledi bacanje kašike ili neki vid maltretiranja od strane okoline, a koji ne poseduje gotovo nikakve šanse da se spase toga što ga očekuje.
- Au brate, al' te našminkao Pendula! Hahaha, imaš više boja nego Marija Kilibarda u sezoni parenja, hehehehe...
- Jel si završio?
- Nisam. Još samo da ofarbaš kosu i isti si k'o onaj Bugarin Azis, hahahhaha... Okej, sad sam završio. Evo Čita, kupio sam ti kilo banana.
- Jedi govna. Hvala. Može Čiča?
- Neću... Da odbijem. 'Ajde, deder, pripovedaj!
- Ma šta da ti pričam, odemo sinoć Đole i ja u kafanu, napili se standardno, Đole u jednom trenutku ode da se olakša a ja priđem jednoj ribi. Ispostavi se da je to Pendulina mlađa sestra. On bio par stolova dalje i posmatrao, kad je video da sam joj stavio ruku na dupe, preskočio sto i krenuo da me ganja kroz kafanu sa flajkom vinjaka u ruci. Ja, gde ću, šta ću, vidim ne ginu mi batine, dohvatim saksiju sa muškatlama pa njega po glavi i krenem bežaniju. Računam, bar malo će da ga ošamuti da stignem da uteknem, ma kakvi, nije ni osetio.
- Ma kakva saksija, prošle godine ga pola interventne mlatilo pendrecima po glavi, ništa im nije vredelo. Morali da ga uspavaju na kraju.
- Taj rad. Elem, bežim ja k'o šprican, čini mi se da ni Bolt ne bi mogao da me stigne u tom trenutku. Samo se zajebem, pa kod pijace skrenem levo umesto desno.
- U onu slepu ulicu?
- Aham.
- Auuu brate, pa šta, tamo si mu bio k'o glineni golub.
- Baš vala. Al' izgleda da je omekšao nešto, mlatio me samo 20 minuta, i to bez rekvizita. Kad se setim kako je mlatio mesara u Matijeviću sa Alpskom salamom, još sam i dobro proš'o.
Čitaj: ne mogu da ti pomognem, sve i da hoću. A neću.
Proces otuđivanja koji kod nas traje već duže vreme. Sa ratovima, bedom i neizvesnošću zemlje u tranziciji, između komunizma i demokratije, tj društvene i privatne svojine, naš čovek je shvatio da mu retko ko misli dobro. Pa zašto bi onda on bio dobrotvor?
Davljenik više ne može da se nada slamki spasa, realnije je da će ga ''spasilac'' gurnuti petom i pomoći mu da se što pre udavi. A ni pukovniku nema ko da piše, svaki minuli rad je zaboravljen.
Surova svakodnevnica uspela je da istisne ono malo ljudskosti i utisne još dublje ono mnogo sebičluka, zlobe i zavisti.
- Brate, jesi uplatio 100 kinti za Tijanu?
- E, aj batali me i ti, 'leba ti. Vidiš da ne mogu da skupim za ajfon 5 već nedelju dana! ♫ ''Muke moje niko ne znaaaa...''♫
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gosn Pajtiću, a koji je naš autonomaški stav povodom Kosova?
- Ta, mani me se, čoveče, moram Vošu otcepljivati, malo mi moje muke.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Svanuo je novi dan. Gospodin Kosta Jovanović je ustao rano, navukao svoje samurajsko odelo i krenuo u neizvestan lov, ne bi li i danas uspeo da prehrani svoju porodicu. Rezervat je svakim danom sve divljiji i ovaj zadatak neće biti nimalo lak....
Ništa ti to ne valja, sinak. Jesi ti završio posao, ali si ga odradio samo da ti što prije ispadne iz ruku, takoreći - preko one stvari. Drži vodu, dok majstori odu.
- Si ti kršten?
- Jesam!
- Očigledno da nisi kako treba. Pop je to izgleda odradio samo onako, tandara-mandara. Hitno te treba dokrstiti!
- Ne može! Kaže pop da se to radi samo jednom.
- E, to im je velika greška! Ja bih to ponavljao k'o vještačku oplodnju, sve dok se ne primi. SILAZI SA TE BANDERE, IDIOTE!!!#
- Doktore, o vama sam čuo sve najbolje. Inače tvrdim da svi oni koji polože Hipokratovu zakletvu ne mogu biti loši ljudi. Ipak je to obična operacija slijepog crijeva, a vi ste takav stručnjak...
- Dobro, dobro... Nego, recite mi, prije nego što počnemo, hoćete li da to uradimo profi ili tandara-mandara?
- U čemu je razlika?
- U cijeni.#
- Kukuuuu, šta si mi ovo uradio s kuće?!? Pa, majstore, ostavim te samog da ti ne smetam i ti mi napraviš OVO? Pa, ovo je bilo samo tandara-mandara! Ima da se sruši čim dune prvi povjetarac!
- Šta je koji kurac!? Fino sam te pit'o - 'oćemo li kako treba ili po projektu? Eto ti sad projekat, jeb'o te projekat!
Ono što matorci odavno očekuju da napokon postaneš i tako zaokružiš ciklus njihove reprodukcije. Odrastao, stasao, sazrelio, leg'o na tvrdu rudu života, prestao si se kurobecati i ponašaš se onako.. pa, zrelo.
Konačno si shvatio da nećeš zaigrati u poznatom klubu (doduše ni u Mladom Rudaru iz Mršinaca). Gitaru si utopio preko neta, slušaš radio-Dženariku i Tamburica 5 tribjut bend. Ne izbacuješ više svoje "duhovite" komentare u društvu rodbine, terajući kevu da svaki put pravda tvoj "čudni smisao za humor".
Briješ se svakodnevno i nosiš crnu akten-tašnu.
Ne smeješ se previše glasno i povaljuješ retko i isključivo u krevetu.
Gledaš Drugi dnevnik i na računaru igraš jedino pasijans i minice.
Kupuješ Večernje novosti i piješ pivo samo iz čaše.
Jednostavno, previše si zreo i sve polako postaje trulo.
Suptilna naznaka ženskoj osobi da mustaći, koliko god neki fetišisti smatrali to poželjnim na ženskom licu, nisu u modi.
- Kako izgledam, a?
- Odlično. Samo bi mogla daaa... Hmm...
- Šta, reci?
- Pa mogla bi da se obriješ pre nego što te mobilišu. Sa svim ovim sranjima oko Severne Koreje i pičkih materina, čovek ne može biti siguran kad će da krenu po kućama.
Od brda odvaljena ljudina, koja jednom rukom sječe stogodišnje hrastove, a drugom jede vrelo prase direktno sa ražnja.
- U jebote, koliki čovjek suncetipoljubim! Ovaj jede prase sam.
- Buraz, ovaj kad se rodio tata ga izveo iz porodilišta za ruku, dok mu je mama ostala ležati još deset dana.
Osim starih dobrih izreka da voda nije dobra ni u kolenu, kao da ni u opancima ne valja i ovo je još jedan od načina da šaljivom opaskom odbijete H2O i umesto toga popijete nešto što ima alkohola u sebi. Iako bi svako pomislio da je ovo opaska notornih alkoholičara, mogu je izgovoriti i ljudi koji piju rekraeativno.
Naravno to ne znači da treba da popijete kojekakve gejfrute, već da drmnete nešto što zaista može da se smatra za alkoholno piće i od čega će krv brže da vam prostruji. Uzevši u obzir da se rečenica iz naslova najčešće može koristiti kada ste u gostima, mnogo toga zavisi i od vašeg domaćina, odnosno od toga šta će vam ponuditi za piće ako vas uopšte ponudi (ovo drugo samo ako je baš pizda).
Ako i pored njegove najbolje volje nema nikakvog alkohola (sokovi ne dolaze u obzir, niste valjda pička) , pa vas ipak ponudi vodom eto šaljive rečenice kojom ćete olakšati domaćinu da mu ne bude baš neprijatno, ali i spasiti sopstveni organizam od šoka usled konzumacije nepoznatog pića.
- Ej Mare, ajde upadaj. Šta se radi?
- Ništa brate, samo što sam se vratio iz grada. Prijavljivao neke ispite, popizdeo sam u onom sekretarijatu. Nas milion i tri šaltera, zamisli kakva je žurka bila. Mrtav sam umoran kao da sam ceo dan na građevini fizikalisao.
- Zajebano nema šta. Lepo sam ti rekao da ne razvlačiš te ispite, al' ko te jebe kad nisi hteo da slušaš. Nego jebeš faks, turio sam fuka. Hoćeš da popiješ nešto? Može voda da se osvežiš malo?
- Voda? Ajde u kurac i ti i voda, neću da se umivam. Daj bre nešto konkretno.
- Pa lepo reci da si žedan, ne mogu ja da gatam. Može rogonja?
- To matori, još ako je 'ladan mož' i u dupe da me jebeš.
- U redu je vilenjak, iskuliraj sa pokazivanjem ljubavi prema bobanu. Evo ti flaša pa nju cuclaj, mani se mog kurca.
Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).
Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.
-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj!
-Ma evo, upisao faks, ti?
-Ja upisao privatni, bole me kurac.
-Aha...pa lepo.
-A ti, gde si ti sad?
-Ja upisao filozofiju.
-Filozofiju?
-Da.
-Filozof da budeš, a?
-Hehe
-Šta ćeš posle?
-Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu.
-I za to ti treba fakultet?
-Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao.
-Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova?
-Pa zato što volim filozofiju.
-Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke?
-Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen...
-Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.
