Roditelji se za sina boje da ne upadne u loše društvo, a za ćerku da loše društvo ne upadne u nju.
Odozgore.
Ili odozdole.
Zavisi šta je pokojnik zaslužio.
- ajde majka, nemoj da plačeš , pokojni deda te gleda iz off-a, znaš da nije voleo ženske suze. kol'k'o je puta samo ošajdario babu kad je plakala na turske serije.
Izraz korišćen da se opiše osoba koja ima toliko boja da paun, kad je vidi, izvrši samoubistvo.
A: 'Ajde, brate, obuci se, zakasnićemo kod Marijse na rođendan.
B(izlazi obučen k'o Elvis): Ajmo!
A: A, ja s tebe ne idem.
B: Što?
A: Pa vidi se kakav si, k'o mongolska mlada!
Čovek koji je nedovoljno lud da se klasifikuje kao psihopata, a opet, previše odskače da bi bio normalac. Ne treba mešati ove jedinke sa tipičnim hodačima u snu. Ne, ovi ne spavaju. Prvi znak ludila (nauč. "prsnuća") kod svake osobe je prestanak klaćenja ruku pri hodu. Drugim rečima, ruke mu spokojno vise dok on (ili ona) lagano hoda, ne drži ih čak ni u džepovima. Ne postoji ni jedna jedina normalna osoba u Sunčevom sistemu koja ne klati ruke dok hoda. Dokazao tim naučnika. Drugo, nema onog bič pogleda kojim vas klasičan psihopata ošine, već su oči potpuno prazne, kao da se nešto zakuvava. Poput normalonog mesečara, ne smeš nikako da ga cimaš, jer ko zna šta će da mu pokrene ubilački mehanizam. Deca ga se plaše, pričaju kako nosi ogrlicu od prstiju svojih žrtvi, dok mu bivši ortaci vršnjaci razglabaju kako je bio dobar na basketu, al je prso od učenja kad je upisao PMF.
- Brate, brate, izvali onog lika! Ladno ne pomera ruke dok hoda, ko zombi! Možda mesečari?
- Tiše, bre, mentolu jedan. To je Cvija Psihopata, čuo sam da nosi sataru sa sobom.
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend.
Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje?
Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta?
Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija!
Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Javlja se isključivo kod osoba muškog pola dok se u ležećem položaju sunčaju na dobro popunjenoj plaži, a kao posledica zavodljivog ženskog kikotanja iz vode. Tada se naizmenično duž cele plaže iz ležećeg položaja naglo podižu, štrčeći u odnosu na okolinu, sledi pogled levo-desno, pa se naglo spuštaju, pre nego što ih neko optuži za pedofiliju.
Kada na putu počne da te prati neki pas lutalica, a ti si srećan jer imaš osjećaj da si bar njemu potreban, i da nisi sam.
Kad sam bio mali išao sam na more, i plivao sam daleeeeko, daleeeko, do bova, i onda me pojurila penduza, ona je plivala za mnom brzo, a ja sam bežao još brže, malo je falilo da me sustigne, međutim ja sam pobegao.
Izašao sam na obalu i počeo da trčim, u stvari prvo sam skinuo kupaći i počeo da trčim go po plaži da bih privukao pažnju ljudima da me spasu od penduze.
Penduza je trčala za mnom, ona mnogo brzo trči.
Nikoga nije bilo na plaži, ja sam trčao i onda sam video jednog čiku u daljini, on je imao brkove i plavi kupaći.
Ja sam trčao i trčao, a moja piša je mlatarala, mene je bilo stid malo, ali sam bežao od penduze.
Kad sam stigao kod čike, penduza je zaostajala za mnom i ja sam mu rekao ČIKO SPASI ME, JURI ME PENDUZA!
On je rekao da hoće i rekao je da idemo da kupimo otrov za penduze u prodavnici.
Mi smo pošli i tamo je bila neka stara teta koja je radila, rekli smo joj da nam da otrov za penduzu i ona je dala bejzbol palicu, mi smo je kupili.
Pošli smo na plažu i sačekali penduzu, ja sam se sakrio iza ovog čike sa tom palicom, a on je video penduzu koja ga je u trku pitala GDE JE ONAJ DEČAK?! On je odgovorio TAMO, TAMO, TRČI PRAVO! i ona je krenula još da trči, a on je sapleo i ja sam je onda dočekao palicom po glavi.
I onda smo uzeli penduzu, ogulili smo je i pojeli.
Najtužnije govedo u stadu.
Veselnik je ustvari vo, koga dovedu na livadu samo da naloži kravu (da je čačka kitom dok ne ovlaži), a onda dovedu pravu rasplodnu volinu koja obavi pos'o. Kod ljudi se takvi slučajevi zovu pičkopaćenici. Pičkopaćenik po ceo bogovetni dan šalje komplimente koleginici, komšinici ili školskoj drugarici. Te "jao što smo danas lepi", pa "Bože, danas prosto sijaš", i ostale pederske komentare koje samo on može izgovoriti. Naravno, svakoj ženi to imponuje. A onda dođe muškarac, i samo joj turi. On se tada zove pičkoposednik.
Neshvatljiva odluka devojke da prestane da blajva, već bez potrebe počinje da ljubi ostale delove tela.
Jedinstven način pretnje kojim se stavlja do znanja protivniku da će nakon tuče imati par slomljenih kostiju.
- Setićeš se mene na svaku promenu vremena.
Neprekidni ciklus prednjačenja u apsolutnom nerazumevanju samih sebe, što je u samoj svojoj srži divno, te je stoga i umetnost, u svakom pogledu.
Korak napred sa svim onim divnim i mučnim između. Život u sopstvenoj interpretaciji posmatran tuđim očima.
Meni je dosadno, želim da stvaram, ali ne želim da se smaram.
Napišem par stihova koje ne razumem, ali ih baš zbog toga volim, a i nisu loši u svoj svojoj nepovezanosti pošto govore suštinu o mom trenutnom sebi.Ti ih pročitaš, ne razumeš, ali protumačiš na neki način pošto si ubeđen da neko tumačenje mora da postoji, pošto veruješ da je nemoguće ne pronaći ništa u nečemu, pošto svi možemo uvek pronaći barem malo nečega u ničemu. Stoga ti moje to preporučiš njoj.
Ona onda to pročita, kapira da si ti video nešto u tome, te me pita da se ljubimo pošto smatra da u meni ima toga nečega što njoj fali. Onoga nečega čega ja imam u sebi, nekakvu slatku želju misterioznog neštoa, koju mora upoznati.
Onda tako mi ležimo u krevetu, shvatajući da si u krevetu i ti, a i stihovi, iako smo zapravo od samog početka bili samo ona i ja.
Do sledećeg stiha, ili možda kraja naših života.
