Umetnost prenosenja znanja iz belezaka profesora do belezaka studenata, bez prolaska kroz um jednog i drugog.
Klizi k'o po loju. Ide kao podmazano. Fraza kojom se u prvi plan ističe kako neka aktivnost naprosto leži određenom subjektu. Realno, kad se prava osoba uhvati zadatka sve izgleda tako lako i jednostavno da posmatrač stiče pogrešan utisak da je to neka laganica, da je sve med i mleko i da bi to mogla i moja baba zatvorenih očiju dok jednom rukom meša pekmez od šljiva. Jeeeeeste, al' kad bi se gađali tramvajima. Greška u koracima, zajeb, veliki danak neiskustvu. Hvatajući se u koštac sa istim problemom shvata se da nije sve kao što izgleda, da je potrebno dobro zavrnuti rukave i oznojiti muda da bi se postigao neki rezultat, a da samo prirodni talenat dovodi do toga da izvedba majstora izgleda onako šmekerski, ležerno, laganini, kao da je nešto najprostije na svetu.
-Brate, znaš šta? Razmišljao sam nešto, nema nama leba ovako. Da batalimo mi ovaj posao i da posadimo lepo vutru, imam jednu zabačenu njivu, dušu dala za poljoprivredu. Zasadimo tu za početak, obrnemo koju turu, razvijemo biznis i Bog da nas vidi. Jesi video šta je Zoki sve postigao? Za šest meseci uradio izolaciju na kući, kupio Bembaru, ženi ugradio silikone i taštu poslao tri meseca u Sijarinsku banju. Laka lova, sine, sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri!
-Mare, da te pitam ja nešto: Je l' si lud ili ti samo isparenja udarila u glavu? Pa ne bismo čestito ni počeli a propali bismo k'o muda kroz pocepane gaće. Nije to za nas, za to treba da imaš šlifa, da ne kažem jaja. Pa nije Zoki od juče, odavno on pliva u mutnom, ima veze, dilove, šeme... Ma njemu posao na crno ide od ruke, i tako od ruke do ruke ima svoje ljude, roba ide a kinta samo kaplje. Nego zajebi ti te fantazije i dodaj mi okastu trinaesku, izgleda da sam našao što šklombocna curi kod ispravljača.
Ne nuzno zgodna, oskudno odevena osoba zenskog pola, zvace zvaku, ima jaku sminku i malu torbicu koju vrti od bandere do bandere.
Proces koji se dešava kada vidite maricu kako prolazi po kraju u blizini vaše kuće. Tada se u glavi dešava flashback i preispituju se postupci od sinoć, sa akcentom na nezakonite radnje.
Hmm, da vidimo ... radža kod Migeta, posle Albanka u parkiću. Da nas nije neko drukao? Ma neee! Ajmo dalje ... ona Sanja od sinoć, nešto mi mladoliko delovala. Da nije zbog toga?
Aj, šta se tripujem? Možda ljudi samo idu svojim poslom...
Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.
Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.
Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.
Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.
Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.
mmmm... ona voditeljka prognoze sa pinka, i ona sa BK, mmmmm e, e, I ONA druga sa pinka.... E ima i ona Metropolisa, mada nije ni ona, kako se beše zove... ONA sa Hepija... A ima i par njih sa b92, mada one su više onako urbane, nisu klizave i pogodne za teslačenje.
Živi tašta i tast.
I ljubavi, znači tvoji matorci ostavljaju tebi gajbu na Konjarniku?!?
Da , što?
Hmmmm, samo pitam....
Fredi Kruger srpskih narodnih pripovedaka, strah i trepet svakog deteta.
Ja sam jarac živodarac
živ klan nedoklan
živ pečen nedopečen
zubi su mi kao kolac
pregrišću te kao konac!
Serija bombaških napada 11.09.2001. Seriju je gledalo preko 3 milijarde ljudi. Ranjenog orla nije ni upola toliko.
Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.
Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.
I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?
"Fali sto dinara, majke mu ga nabijem."
Nije teško voditi ovce, potreban ti je samo jedan pas i motka kom ćeš kad tući kad te ne sluša. Lako je biti filozof među polupismenim krezubim narodom, pustiš bradu i ponavljaš dve rečenice k'o pokvarena ploča. Svi ima da te slušaju. Imaš prvi kompjuter u selu i odma' si haker. Ostali se čude kako ti u kuću ne bane CIA zbog provaljivanja u tajne dosijee. Platiš jednu turu malog Lava i "ekipa" te instant proglasi za kralja žurke. Lako je kontrolisati zaslepljenu i zatucanu masu, samo trebaš imati "ono". "Ono" što oni nemaju.
- Čuo sam da mali Sale razvaljuje u basketu sve žive na terenu kod osnovne. Kad je igrao s nama, nije mogao da prdne.
- Jesi ti video tamo ljude? Najvišeg zovu Mesi. Lako je biti car u dolini slepih patuljaka.
Neretko se može čuti negde drugog, trećeg dana svadbe kad svinje kreću da jedu pečenu prasetinu koja je srušena sa stolova kako bi poštovani gosti mogli da igraju ko ljudi po istim, pod šatrom koja je toliko izbušena od pucnjave iz raznoraznog oružja prvog dana, da rupe kroz koje prodiru sunčevi zraci rasanjuju komirane poštovane goste.
Pevačica zeva na lusteru.
Dva poštovana gosta koji oka nisu sklopili iz prostog razloga jer ne mogu da se dogovore gde je tačno pola puta između njihovih mesta da tu premeste muziku.
Ko ljudi lepo su se dogovorili da će muzika, dok se ne utvrdi podjednako odstojanje, biti prebačena na obližnje drvo, do daljnjeg. I ima da svira.
Ko navijena!
Kod njih su, između ostalog, i jedina dva preostala okvira sa municijom koju su ljubomorno čuvali, predosetivši obojica, da se čarka oko muzike na početku neće samo na tome završiti.
Možda jedini glas razuma na svadbi dolazi baš sa tog obližnjeg drveta, pokušava da razumnim tonom objasni situaciju da je gotovo nemoguće svirati kontrabas na grani drveta, ni ne pomišljajući da se usudi da kaže da su oni imali ugovoreno da sviraju samo tri sata, a evo već tri dana i tri noći ne prestaju da sviraju. I to još čitav poslednji dan, na drvetu.
Glas sa drveta dobija jednoglasan odgovor.
Sviraj!
Ono što izgovorite nakon što okrenete sve usnimljene kanale i utvrdite da:
-Na RTS-u Tika Špic ženi Đošu.
-Na B92 3 brata i njihov ćale sabiraju brojeve i pronalaze serijske ubice.
-Na Pinku Fernando priča Mariji da je trudan... ili Stiven Sigal mlati 25 čoveka krpom i bilijarskom kuglom... ili se "farmeri" kolju oko toga ko treba da muze kravu.
-Na Foksu-u Jamada plače zato što opet nije proš'o prvi krug, a žena ga je ostavila zato što nije postao nindža ratnik.
-Na Eurosportu neke drvoseče ogromnom motornom testerom seku stablo debelo metar i po, i to za 5 sekundi.
-Na Eurosportu 2 Kina rastura Novi Zeland na svetskom prvenstvu u stonom fudbalu.
-Na MTV-ju crnja pokazuje svoj 16. auto i objašnjava kako on ima felne od 24 cola.
-Na Sportklubu Barou i Histon igraju 0:0.
-Na Diskaveriju brkati čiča pravi od mopeda čoper od 2000 kubika i 500 konja.
-Na Historiju deda od 104 godine priča o tome kako je upoznao Adolfa Hitlera 1939. Sve sinhronizovao na engleski neki Englez za pederskim glasićem.
-Na TV1000 neki film u kome glume likovi koji su poznati koliko i moj komšija deda Sveta. Prevod kasni 30 sekundi.
-Brate, pusti TV, možda ima nešto dobro.
-Ae.
(10 minuta kasnije)
-Ništa...
-Ništa brate, pusti Takešijev zamak da gledamo kako se Japanci ubijaju. Vidi ga ovaj kakav je smešan!
Iritantne osobe koje ti se, dok ti nešto pričaju, toliko unesu u facu i pritom počnu da ti otvaraju i zatvaraju rajsfešlus na jakni, trenerci itd. U 99% slučajeva prestanem da slušam šta mi to priča i pitam se u sebi "Šta on to koji klinac radi?!"
Duša od čoveka. Dobrica. Dao bi ti poslednju cigaru. Ponekad i papuča. Kupuje devojci poklone svakih mesec dana. 14. februara neće gledati početak Lige Šampiona, nego Ljubavni život Budimira Trajkovića sa devojčicom uz smoki i kolu vrnjci.
-Ajmo večeras da pravimo neku havariju po gradu?
-Ajmo.
-Može, može. do jaja.
-To mi reci, smorio bi se ćiku.
-Joj, ne mogu večeras, 1234234 meseci mi sa Majom. Dogovorili smo se da idemo večeras na večeru kod njenih.
-(svi u glas) A Micaaaaaaa.
Dobar način da u ozbiljnoj raspravi progurate najobičniju glupost, neistinu ili dezinformaciju.
- Mile, iskreno, šta misliš jel da stavim dvojku na Hibernijan protiv Seltika, dobra kvota, Seltik izgubio prošlo kolo, ...?
(Mile uzima dim cigarete, i filozofski odgovara)
- Pa vidi, što kaže stara kineska poslovica, sličnost izmedju škotskog fudbala i pijanog Bugarina je u tome što su oboje jako nepredvidivi... tako da stvarno ne znam šta da ti kažem...- Jes' Mile, sve si u pravu, da igram bolje Bundes ligu, mani ove nepredvidive...
