Ovom metaforom označava se poslednja instanca u tužnoći nečega. Koriste se varijacije na temu, sa Staljinom i Slobom, ali sa Hitlerom je ipak najupečatljivija. Stvar koja bi omekšala i najhladnije ljudsko srce.
-Brate, nemoj da plačeš koji ti je, jebeš osamdes hiljada, naćićemo.
-Nije to brate, nego mi je ćale rekao, ako upišem na budžet da mi daje te pare da ih popijemo.
-Au brate, onda bi i Hitler zaplakao.
--------------------------------------------------------------------
-Momci mogu da naplatim?
-Može, može.
-Dvaes četiri hiljadice.
-:otvorena usta, držanje za srce:
-Znam, poskupeli smo malo, i Hitler bi suzu pustio.
Veoma romantična duša. Voli duge noćne šetnje po parkovima, strasne telefonske razgovore, ne boji se bliskosti sa devojkama, posebno u troli. Spreman da u haustoru ili žbunju čeka svoju dragu ceo dan i noć ako treba. Zbog topline kojom zrači oblači se oskudno, obično samo mantil preko nagog, izvajanog tela. Ukoliko se odluči za pantalone obavezno bira model sa probušenim džepovima.
Narcis nad narcisima, pozer nad pozerima. Ima krajnje intimni odnos sa svojim ogledalom i to mu baš stoji. Njegovi pokreti prelaze svaki do sada definisani sexality, ovlažite kad samo pomislite kako li tek seksi maše rukom po vazduhu. 'Iljado posto samozadovoljan, 'iljado posto samopouzdan, 'iljado posto sa pokrićem. I sve to ne deluje nimalo degutantno. Apolon bi se prosto zacrveneo.
''Darling, da li bi molim te mogao da zahrčeš ponekad? Mislim, znam da tražim isuviše, ali mi je malo neprijatno da puštam bale dok ti poziraš za omot bombonjere.''
Predmet razgovora vremenskih prilika i neprilika u susretu sa poznanicima s kojima ne znaju šta da prozbore.
Oblačno sa lokalnim pljuskovima: Baš fini ljudi ovih dana, zar ne?
Sunčano sa visokim temperaturama: Da, da, dugo su bili nestabilni, izgleda da se popravljaju napokon.
Oblačno sa lokalnim pljuskovima: Potrajaće valjda...
Sunčano sa visokim temperaturama: Valjda...
Oblačno sa lokalnim pljuskovima: Evo moje stanice, moram da ispadam. Doviđenja, komšija!
Muzika koju sektaši furaju kada se zapijaju, padaju u trans i seku vene...
- Aha, ok.. Valjda će se uklopiti tvoja gitara u naš bend.. Šta si ranije svirao?
- Sektalinke uglavnom..
- Hmmm da.. Ma može da prođe. Voli Stoja malo blaaaaaargh da ubaci u svoj melos, bole nas uši sviraju se samo rifovi(5-ice), posle dva kruga krece intro figure 1 zatim se ubacuje figure 2, onda ona uleće kao vokal na naš znak.
- Znam bre, isto..
------------------------------
- Ne odgovara mi ovako.. Fizički je do jaja. Ali...
- Pa šta joj fali?
- Ja viski, ona pivo, ja sweet years, ona umrlice, ja sevdalinke, ona sektalinke..
- Id u pičku...
Bogotac je njegov sin. On jebe mame. Za njega ne postoji nemoguće. Sve je video i čuo. I ono što se još nije desilo. On zna šta predstavlja baba u dnu autobusa porodice Krstić. Pored njega si običan nemač pojma.
Ribe puštaju suzu niz butinu kada ga namirišu. Pogledom skida brus i otvara teglu sa kiselim krastavcima. S njim u ekipi na fudbalu se osećaš kao slepi vrabac bez noge. Upoznat je sa Da Vinčijevim kodom. Takođe zna svrhu postojanja judeomasonskih svedoka uličnih prodavaca. Bolje od profesora je upućen u pitanja koja će doći na ispitu. Simpatične dame iza šaltera studentske službe ne mogu sa njim da izađu na kraj. Sveznajuće biće čije je cilj da ti se u svakoj mogućoj situaciji popiša na sneška, kog je prethodno išutirao.
Zadaju ga osobe kojima je to krajnji domet. Maksimum. Najviše boli, a ne bi trebalo.
Da bi se u životu sačuvalo mentalno zdravlje, nužno je shvatiti da ljudi koji zadaju niske udarce, jednostavno, ne mogu da dohvate dalje od toga.
Veliki ljudi se ne saginju, da se ne bi sa malim ljudima tukli na istom nivou.
Kaže se za osobu koja pamti nešto samo dok mu je u vidnom polju.
- E, ne možemo se vidimo večeras, ortak opet pao ispit, mora da se pije. Da, da znam, treći put za redom, jebi ga kad čovek ima vizuelno pamćenje, čim skloni pogled s knjige ništa ne zna. Čujemo se za neku bleju sutra.
Najrasprostranjenija vrsta nasledstva u Srbiji.
- Šta si nasledio od dede?
- Još 13 godina otplate stambenog kredita.
Ono što iskusni mesar podvikne mladom pomoćniku koji drhteći uzima nož i gleda u nesrećno živinče pred njim.
Vreme kada TINEJDŽER postaje MUŠKARAC.
Džabe tebi seks,džabe tebi alkohol...pravi muškarac postaješ tek onda kada popiješ prvu kafu i sa ponosom držiš onu kašičicu u ustima.
Kada u jednom danu odeš na više razgovora za posao i svuda ti se samo ljubazno zahvale.
Bapski sažetak preseka radnje ili pojave o kojoj se govori i svih podrazumevanih etičkih normi sa kojima se ista kosi.
Kredibilitet i primesu tradicionalnosti daje mu perspektiva sveznajućeg i svevremenog pripovedača sa koje nastupa govornik kad ga iskazuje.
- Sine 'de ideš? - U grad, baba. - Ne valja grad. Ne valja to.
- Mama, tata, ovo je moj drug Dima. On je peder. - Ne valja peder. Ne valja to.
- A što ti brat nije došao? On ne voli babu? - Ma nije baba, nego malo mu je nezgodno zbog sekundarne akutne mijeloidne leukemije.
- Ne valja sekundarna akutna mijeloidna leukemija. Ne valja to.
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Arhaični izraz za deo tela karakterističan samo za žene. Može se naći isključivo u starim udžbenicima medicine, gde zamenjuje latinski izraz vulva. Nije u upotrebi otkad je stid umro u Srbiji.
Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
* * *
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.
