Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Pet dana pred platu, na kraju svakog meseca.
Ne pijem, ne pušim, jedem umereno ( komšijska jabuka, trešnja, plastenik, bilo šta..), novonastalo slobodno vreme provedem uglavnom u prirodi, šetanje, razmišljanje o nečemu lepom..
Kladionica koja se nalazi pored i živi na račun pijace.
Da li ste ikada videli pijacu pored koje ne postoji (barem jedna) kladionica? Teško. Razlog je to što pored svake pijace postoji velika cirkulacija ljudi, od kojih mnogi usput svrate i u kladionicu.
Recimo, otišao bi u kladionicu subotom oko podne, ali mrzi ga, a i žena mu ne da. Ili mu neće dati ako bude išao u kladionicu, svejedno. Ali, pošalje ga ona da kupi krompir i meso za ručak, a on onda taman svrati da odigra Engleze. A drugi razlog su sami pijačari, koji zahvaljujući svakodnevnom pazaru imaju konstantan priliv novca, tako da su idealne mušterije za poker aparate.
To je ujedno i osnovni razlog nepredvidivog kretanja cena voća i povrća na pijacama. Ne suša ili grad, ne rodna ili nerodna godina, ne ponuda i potražnja, nego poker aparati. Jer kad u kladži zavrnu aparate, ode paradajz u nebesa. Mora da se vrate izgubljene pare.
-Pa kude si bre ti Radojko, dva sata ne dolaziš, ja sama na tezgu izgibo'!? Opet si bio u kockarnicu?!
-Ne bulazni ženska glavo, nego diži taj paradajz na sto dinara, ojadiše me oni aparati!
Ortak koji nema obraz u navijačkom smislu. To je onaj što je prvo navijao za Zvezdu, sad za Partizan, kleo se u bele boje Reala, a sad mu Mesi stoji na Desktopu, stekneš utisak da kad bi Srbija izgubila od Hrvatske, izvukao neki dokument kako mu je čukun, čukun deda Hrvat, bitno je da je uvek tu da pecne kako je "njegov" tim najbolji.
-Forca Juve, Forca Juve.
-Hahahah dal još uvek navijaš za Juve, pa oni se raspadaju ne mogu ni u Ligu Evrope da se plasiraju, a vidi moja Barsa, Liga šampiona, ćao zdravo.
-Ae bre Periću ne smaraj.
Rizičan ali skoro pa jedini mogući način da se opravdate pred nabildovanim ćelavcem "nisam-siguran-gde-mu-glava-prelazi-u-vrat" i njegovih 5 ortaka, kada vas "ljubazno" priupita šta vi to koji moj gledate u njegovu devojku.
Po teoriji, time se priča sa "Nemoj da mi je neko gledao ribu" prevodi na teren "Nemoj da mi je neko dir`o švecu".
Porazumeva se da ne morate da imate sestru, ali morate da govorite brzo i razgovetno, jer vam je vreme ograničeno.
Je li ti, majmune, šta bleneš ti u nju? Oćeš te izbušim, a?
Ma, ništa, samo me strašno podseća na moju sestru, koju nisam video tri godine, mnogo mi nedostaje.
Au, brate, razumem, razumem, ja bih za moju švecu zaklao. Aj` živeli.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Izraz za narkomančinu. Dobio ime po Milanu Mladenoviću.
- Čiko, imaš li dvajestri dinara, nije za drogu, majke mi.
- Beži bre od mene, Mladenoviću.
Priloška odredba za mesto. Ako čujete da spominju ovu pticu više od 3 puta dnevno, vi ste u Crnoj Gori.
To je ona vrsta kompleksa više vrednosti od koje pate devojčice/devojke/žene koje otprilike od njihove pete godine života neko startuje u nameri da ih drži za ruke/smuva/ljubi/jebe/jebe u rč (obljubljuje) itd. Navikla da joj se muškarci nabacuju i to ti je. Prepoznaju se po afektiranom i kučkastom ponašanju kada im priđeš i po neprestanom pominjanju svoga dečka, vođene logikom *Zašto mi ovaj prilazi i priča sa mnom ako neće da me startuje? Daj da ga odjebem odmah.*
- I tako...
- Tako... Ajde vidimo se!
- Hoćeš da te otpratim do zgrade?
- Pa ne treba...
- Sigurno? Daj da te ispratim, da ne ideš sama kroz park.
- Nema veze, nazvaću dečka da pričam s njim dok idem kroz park.- Čekaj... Ti sad meni kao stavljaš do znanja da imaš dečka? Kao da ja ne znam da imaš dečka? Šta, mislila si da ću da te muvam? Znaš šta? Zabole me tuki i za tebe i za tvog nadri-dečka! Ja sam samo hteo da te ispratim do stana da ne ideš sama. Sad me boli tuki, i da uzmu da te gengbenguju u parku, neću prstom da mrdnem. Aj uzdravlje! Lihvarko!
(to je naravno ono što mislim u glavi, a u stvari kažem):
- Aha, okej. Ništa onda. Vidimo se sutra.
Dobra stvar za upoznavanje osobina svog partnera.
Način kojim ćete bez greške sigurno saznati koji je pravi ukus vaše devojke.
Groteskni palamar.
Onaj koji bi uterao strah u labije i najiskusnijoj prodavačici ljubavi, a svog vlasnika onesvestio zbog ogromne dislokacije krvi iz jedne glave u drugu, monstruozno se kežeći kroz svoje čvabalo preneraženim damama.
Iako impozantan, apsolutno neupotrebljiv.
-Pričaj maco, šta je bilo sinoć, a?
-Joj, ništa me ne pitaj, znaš koliki mu je.
-Opala, znači ubola si lutriju.
-Ubola sam ja moj kurac, duži mu je nego Šešeljevo suđenje, neka fala preskačem impalment.
