Element manje poželjan i od smeha, vetra, ptičjih govana, blata, razblaženog vina, groblja na kom je zabranjeno unošenje hrane, loše reči o pokojniku, šminke na licu žene i drečave odeće i obuće. Zajedno.
Pogrebna snajper baba (PSB): „Dete, što se ne krstiš, blago babi? Ako ne znaš kad, samo gledaj popa!“
A: „Ne krstim se. Ja sam ateista.“
PSB: „Šta ti je to, sine?“
A: „To je onaj koji ne veruje u boga.“
PSB: „Aaa, od ti’ si izroda! Pusti ti te ateste, je l’ vidiš kako te gledaju? De, prekrsti se, neće ti otpadne ruka.“
A: „Bih ja, baba, nego ne vidim čemu to.“
PSB: „Kako čemu? Pa, vidiš li da svi samo u tebe zevaju? Veća si zvezda od ovog pandrknulog, Bog da mu dušu prosti! Ovo je njegov dan!“
Šta bi bilo kad bi bilo. Da baba ima kurac bila bi deda. Teoretska postavka o kojoj bi oni najmaštovitiji mogli da razglabaju danima, i da, kako diskusija napreduje, srpskim mačem i štitom osvoje svaki pedalj kugle zemaljske. A kada bismo uz te dve alatke imali još i topove? Jaoooo!
Ugare bismo lomili natenane, s užitkom. Veneciji bismo izbijali potporne stubove, jedan po jedan, dok razmišljaju o predloženom savezništvu. Vizantija? U Carigradu ne bi ostao kamen na kamenu. Turci? Kakvi Turci, kakvi bakrači. Napunili bismo im rečnike srbizmima. Svet bi bio naš.
Samo, topovi Dušana ne bi spasili od smrti. Opet bi ga nasledio neko nejačak.
Postupak koji se svesno i namerno primenjuje u cilju smanjenja mogućnosti nastanka nekog drugog stanja ili događaja
U Srbiji ona najčešće podrazumeva kratak misaoni osvrt na temu sa zaključkom "ma neće valjda mene", nakon čega sledi istominutno vraćanje starom stanju
pušenje - rak: Ma neće valjda mene
gojaznost - dijabetes: Ma neće valjda mene
sex bez zaštite - STD, trudnoća: Ma neće valjda mene
brza vožnja - polomljene kosti: Ma neće valjda mene
tuča - razbijena glava: ma neće valja mene
i sl.
Ili telefonski S.O.S. za prevenciju samoubistava.
Postoji u većeni država sveta (ima ga 'de ima telefona) služi za to da se potencijalne samoubice, ljudi na samoj granici odluke da prekrate muke, telefonskim putem, tehnikom nežne i tople reči pune razumevanja ubede da nastave da guraju i da se muče.
Stručnost, strpljenje i pre svega humanost glavne su odlike ljudi zaposlenih.
Beograd, 02:10 iza ponoći, vikend:
- Savetovalište izvolite?
:sa druge strane žice teskoban, izmučen glas isprekidano cedi: - ne e, ne moogu viiše...šmrc, šmrc.. doosta mi je sv.. svega
- Polako, čega vam je dosta?
- sv...sv egaaa!
:već odsečnom tonom: - pitam čega?!
- ne moogu više, ne mogu
:prešao na Ti: - Ne možeš više šta?!
- pa ....šmrc šmrc ovo je sve mnoogo teeeš k o
- E da ti kažem ja nešto burazeru i ovo je meni sve mnogo teško, reci koj' ti fali već jednom?!
:duža pauza, već krenuo da se uprangija, jedva se predomislio: - jee ss am li ja to... dobio savetovališšte protiv samoubi..
- Ma dobićeš bre ti... da dobio si savetovalište, al' nisi dobio nekog koga ćeš da jebeš u dva ujutru! Šta ti misliš bre, da se tu cediš sa dve reči sat vremena a ja da te slušam? Pređi jebote na stvar? Halo, halo? Gde si jebem te? Sad me još zajebavaš preko telefona, a?!! Majke vam ga svima....:spuštanje slušalice:Ne mogu bre više da radim ovaj kretenski posao, jesam loše lepio plakate za prethodne izbore al' da me rođeni brat od strica uvali na ovaj debilni posao...promeniću ja partiju...
Dnevne novine, izdanje ponedeljak: 22godišnji mladić iz (...) ulice skočio sa terase i pucao sebi u glavu u toku padanja.
Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.
- Mare, silazimo sada, stigli smo.
- Jok, idem ja još jednu.
Pomisao nakon punjenja 18 godina i realnog sagledavanja stvari.
Još uvek živiš s' ćaletom i kevom, keva ti i dalje sprema klopu i pita te dvadeset puta dnevno "Je l' si gladan sine?", ćale te i dalje finansira ali sada ti zbog tih osamnaest, osamnaest puta više nabija na nos tu činjenicu,počinje da te sve češće zove "konju", deda ti stalno priča kako je on u osamnaestoj već godinu dana bio u jugoslovenskoj ratnoj mornarici i kako je u to vreme tvoja baba bila već u blagoslovenom stanju, imaš ličnu pa možeš u Mozzart kladionici da uplatiš tiket za 50 kinti,možeš da se oženiš?!, da glasaš, mada ne vidim svrhu, da pri ulasku na sajt na kome piše "I am 18" klikneš "ok" bez laganja, podigneš besplatne akcije i s' njima kupiš pola gajbe piva, polažeš za kola ali u većini slučajeva voziš pod nadzorom šefa kuće-ćaleta jednom nedeljno naravno, pretiš u prazno istom da ćeš otići od kuće zato što ti i pored činjenice da imaš VELIKIH 18 i dalje određuje gde ćeš da ideš i kad ćeš da se vratiš, na šta dobijaš samo njegovo "Ma puca mi kurac"!
Osoba koja veruje da porodica preminulog nema pametnija posla nego da ide po forumima i čita izjave saučešća. Teži slučajevi se obraćaju direktno pokojnicima koji, po njihovom ubeđenju, u raju provode vreme prateći teleshop i sms poruke.
Debelo dete iz komšiluka, koje jede šta god mu padne ruku.
Penje se dete uz stepenice u zgradi, saplice se o stepenike, oće dušu da ispusti, i zadihano vam se javlja : dobar huhhh, dobar dann!!
-Je li bre ko bese ovo, jel ovo onaj mali Milenin sa petog sprata?
-Jeste, jeste.
-U sunce ti jbm al se nagojio! Kak'i je ko Mišelinko!
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
U neka bolja vremena, kada su Jugosloveni išli preko vikenda da se kurče po Rumuniji, jedu kavijar i piju skupocene šampanjce, dok su ti isti Rumuni gladovali, gradili hotele pored kokošinjaca i molili boga da im predsednik umre, nastala je ova izreka koja je označavala to da je nešto u izuzetno lošem stanju.
-Mikice, evo ima ovde wc, hoćeš da pišaš?
- Brate, bio sam prošli put, malo se nisam ispovraćao, wc im je u gorem stanju nego rumunska klonja iz vremana Čaušeskog.………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
-Tata, tata, vidi šta sam napravio od šper-ploče za tehničko!
- Auuuu, sine… sklepo si ga kao Rumuni klonju dok vladao Čaušesko. Majka i ja smo išli tamo da jedemo kavijar, a tvoj čika da firca Rumunke za boks Drine…a oni sad u Evropi, majke im ga nabijem… Dragice, jel se sećaš kad smo poručili onaj šampanjac i lososa, a oni mislili da smo vlasnici nekog rudnika? Eh, druga su vremena bila tad. A ti, da ponovi sklopiš to, ti zalepi keca za to sranje!
Pokvareno pivo. Nakon otvaranja gusta pena formira kapicu na grliću. Razmaženi ljudi ga prosipaju.
Ej mala, šta si mi donela ovog šiptara, zameni ovo.
Sportisti Jugoslavije/Srbije i Crne Gore/Srbije bez obzira na boju dresova.
Reprezentacija Nemačke je u belim dresovima i napada sa desna na levo, dok su plavi u crvenim dresovima.
Ono što žene imaju u svoje debele, dekintirane i odavno oćelavele muževe.
-Gde si bio?
-Kod ljubavnice.
-Ne laži! Bio si na poslu!
Kažeš iz zajebancije ćaletu kada ti prigovara zbog nečega.
Ćale: Alo magarčino, skidaj te noge sa stola!
Sin: Ovo je moja očevina. Idi na svoju, pa određuj pravila.
Ćale: Ma, kad ti zviznem jednu očinsku biće tebi moja očevina. Skidaj noge odatle!
Sin: Evo, evo. Zezam se. Što si nervozan.
Večita noćna mora dece.
Otac: sredom, petkom, subotom u 5 fudbal, ponedeljkom, četvrtkom, subotom u 6 košarka, subotom i nedeljom tenis, jeste da je trening dva sata ali je pre podne, tako da se sve uklapa i imaš vremena i za školu i za učenje.
Majka: klavir i gluma su ti ponedeljkom odmah posle košarke, sredom pre fudbala, petkom moraš da sačekaš sat vremena posle fudbala, možeš da poneseš knjigu da nešto pročitaš, i subotom posle podne u 4 manekenstvo, tako da se i to uklapa.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Najveći šizofrenik u kompletnoj ljudskoj populaciji.
Ta pojava je ceo svoj život vodila ravnopravan dijalog sa samim sobom. Pa ga je prilika naterala da razmišlja kao dve osobe igrajući rata sa dve vojske, igrajući šah protiv samog sebe, pobeđivati iznova i iznova u basketu ekipu koju neće šut..
Osoba veoma teškog mentalnog sklopa, patološki lažov, doduše potencijalni jer se ova osobina može može izgubiti u nekom od perioda odrastanja i sazrevanja.
Sebičnost se često pominje kada se govori o jedincima, mada često voli da podeli, iako se retko seti, jer mu je jedina obaveza bila, kad dobije flašicu soka da praznu ambalažu odloži u kantu.
Ne treba mu niko. Rodio se sam i najlepše mu je kad je sam, a kao takav, ima svoju muziku kojoj se on divi. Drugi slabo razumeju kolo koje je on izmislio slušajući Mocarta i Baha, igru sa kartama u kojoj nije potreban drugi igrač, romantičnu večeru za jednu osobu.
Centar pažnje sunčevog sistema se rodio i ceo univerzum postoji da bi on živeo, ti što se nađeš pored njega, jebi si matere.
Rakijski kompliment.
Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje...
...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?"
Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde.
"Au, tera voz!"
