... osim ako mu ne zafali neki pojam za rešavanje ukrštenih reči.
1 vodoravno, pet slova (ljubavni sastanak, randevu)?
- Da nije S U D A R ?
Podjebavanje nekoga ko pokušava da popravi neku (obično elektronsku) stvarčicu.
Inženjer:
-A jebem mu mater, probao sam sve moguće konfiguracije, i ni da pisne.
-Jel si probao da izvadiš logaritam.
-Ma, i to da pro... A?!?Normalna osoba:
-Ovaj daljinski je pre radio kad mu mrdneš bateriju, a sad neće. Šta da mu radim?
-Probaj da izvadiš logaritam.
-Kako?Automehaničar:
-Slušaj, elektronika ti je crkla. Zato ti ne rade brisači. Probao sam sve, ali moraćeš da menjaš celu kutiju.
-Jel si probao da logaritmuješ?
-To sam prvo probao. Kunem ti se, ništa ne pomaže, ako hoćeš da voziš po kiši moraću da ti ugradim novu. Kod mene je 300 evra, na drugom mestu će 500 da ti naplate.
Kad pržiš tri bataka u tiganju pa moraš da ih sklopiš u pun krug svaki put kad ih okrećeš.
Pozadina jedne Francuskinje.
Pariz, ekskurzija...
Laki: Bate, snimi onu domorotkinju, aj?
Peki: Vrh, idealan primer savrsenog tura de Frans.
Oni delovi odeće ili obuće koje bi i same bilo sramota da ih iznesemo napolje, makar to bilo u plastičnoj kesi ka kontejneru, pa ih nosamo za vreme najprljavijih kućnih poslova.
Roditelj: Sine, gde ti je ona dukserica što ti je baka Staka kupila?
Sin: Što?
Roditelj: Pa mogao si je večeras u grad...
Sin: Ma gde bre nju, ona mi je za po kući.
Roditelj: Ali, baš fina dukse...
Sin: Da, da, lepa roze sa napisanim "Ja sam glavni u selu". Ma gde ću, bre, s njom? Treba da me napusti na pola puta i vrati se sama kući od blama.
Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice:
- Da izvine ovo dete,
usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika:
- Jebem joj mater, kurvetina štrokava....
I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.
Al' eto, šta nam fali, živi smo, zdravi smo, što ono kažu, da izvine ovo dete, mož' nam se pri'vate svi za kurac!!
Humor koji te oznoji lucidnošću.
U prevodu, onaj humor koji to nije.
Sin: Tata, tata, ajmo vorkraft dva u mreži, došli mi ortaci.
Tata: Kolko nas je?
Sin: Osam,
Tata: Na kurcu te nosam.
Keva: To je taj humor, aj bolje ćuti.
Serija pitanja koja rafalno ispaljena iz usta vaše drage, podrazumevaju jedan jedini očekivani pravi odgovor, koji će, makar bio lažan kao monolozi barona Minhauzena, omogućiti produžetak sreće i normalno funkcionisanje vaše veze.
On, potpuno spreman u jakni, izgubivši svaku nadu za skorijim polaskom, ispred kompjutera uništava raznobojne kuglice antičkom Zuma tehnikom, rušeći rekord za rekordom.
Ona, nervozna, poluobučena ispred ogledala, sa hrpama garderobe i rasutom šminkom oko sebe, izvlači maksimum iz svog izgleda za večeru kod njegovih. Maskara - check, puder - check, sjaj za usne - check, senka - check, šljokice ne moraju, četka za kosu, ostaje izbor cipela, tašne, kaputića i polazak može da se nasluti kroz oblak mirisa nove Done Karan:
- Ne smeta ti što kasnimo? Evo sad ću ja! -
- Ma jok, opušteno! -
- Neće tvoji da se ljute? -
- Ma neće, bre! -
- A da ne izgledam previše droljasto u ovoj haljini? -
- Jok... -
- Malo mi je previše otvoren dekolte, a? -
- Ma jok... -
- Jesam se ugojila ja malo, mmm? Vidi mi dupe! -
- Ma nisi! -
- Nisam ti odvratna ovakva? -
- Ma kakvi! -
- Hmm, a jel ona bila lepša od mene? -
- Ma gde, šta ti je... -
- Jel ti dosađujem ja? -
- Ma ne, odakle ti to! -
- Hoćeš li jedno pušenje sad? -
- Ma jok, bre... -
- Slušaš li ti mene uopšte?! -
- Ma kakvi... ček, šta si me pitala pre toga? -
Osobe koje će te stalno upozoravati da su ljudi sa kojima se dopisuješ na internetu manijaci jer ceo dan provode za kompjuterom, blaženo ignorišući činjenicu da je baš njihovo dete prethodnih desetak sati provelo prstiju zalepljenih za tastaturu.
Mi smo ti na koje su nas roditelji upozoravali.
Ludak u narodu. Poznaje osnovne računske radnje i iz toga izvodi nebeske zaključke. Ima ih na hiljade, neki su napravili karijeru kao ona krezava plavuša što se pojavljuje u medijima.
- Vidi lika, jedan mu piše na majici.
- Mora da je golman!
- Ne, bre! Satanista je! Pomnoži jedan sa 666! Kontaš?
Počne bezazleno od plastičnih autića i klikera... Kasnije se proširi na statusne simbole i neke fizičke predispozicije. Veliki personalni enterijer, tj. ego, zahteva adekvatnu veličinu ekstrenih dopuna (bilo da su na telu ili u okolini).
Kad se mali čovek, vozeći svoj veliki auto, vrati svojoj velikoj kući iz svoje velike kancelarije, i dohvati da jebe svojim malim kurcem svoju veliku sponzorušu u velikom bazenu, osećaj zadovoljstva mu je isti kao i velikom čoveku kad, posle fajta u kafani, u kojoj je popio svoju malu platu, dođe kući i otrsi svoju malu ženu svojom velikom kitom.
Modifikovana verzija Del Bojeve fraze koja se koristi na našim prostorima.
Ako izadjem iz kredita (a ne udjem u drugi), prodje mi Liverpul, dobijem platu za april, ne dobijem otkaz (opet), napokon prodam bicikl, burazer zavrsi fax i dodje tetka iz Holandije kao sto je obecala...
Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
Osoba koja kad nekome nacini zlo ne trazi oprost od (i)maginarnog bica vec od ostecenog.
Neateista:
"oprosti mi boze, ali ja moram da imam ovu kabanicu!"
Ateista
" e ot'o sam ti kabanicu...Izvini."
Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.
-Evo ti lopta, upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu, nećeš pet koševa dati!
-Kako misliš?!
-Lepo, kući ćeš ići pocepane majce, poljuljanog ponosa i otežanog disanja sa potrebom da se poveriš mami! Igraj!
Vlado Georgijev, Toše Proeski, Željko Joksimović i sl. Muški ga ne vole, jer misle da im preotima lovinu, al ipak tu su retki koji shvataju da nama običnim muškarcima konj popaljivač samo ide na ruku. On realno nije sposoban da obskrbi toliko žena koliko uspe da popali, i tu nastupamo mi ćelavi, prljavi, debeli, pravi muškarci iz kojih testosteron šiba kao na Islandu gejzir (što se vidi po dlakavim ramenima)
Ime potiče od identične varijante u životinjskom carstvu. (na mladog se popale, na iskusnog nasednu)
-ej aj idemo na koncert Vladoa!
-ma jes ti normalan neću da idem da slušam tog pedera!
-ma hajde, biće riba, željnih, mladih, popaljenih...
-(drug balavi)
-(i drugi balavi)
živio konj popaljivač!
