Skrenuti pažnju na sebe.
-Kako bilo danas u gradu, si naš'o neku ribu?
-Jok bre, Neša puštao jebozove svo vreme, ni da me primete.
Stil oblacenja smisljen u Srbiji 90-ih godina. U pocetku se pod sportsku elegenaciju smatralo imati skupu trenerku, bele patike i bele carape. Zatim su primati evolirali i poceli da nose farmerke, dukseve i patike. Zatim je evolucija dostigla svoj pik i doticna gospoda trenutno nosi farmerke, kosulje (OBAVEZNO ISPASANE a da su pri tom gornja 2-3 dugmica otkopcana) i naravno neki "sportski" sako. U stvari to je stil oblacenja koji tacno ne moze da se definise odredjenim odevnim predmetom, ali svakako osoba koja voli da se oblaci "kezual" ce reci da je sportski elegantna. U svakom slucaju izraz je totalno idiotski.
Sam termin sportske elegancije su najvise koristili pevaci, fudbaleri i tv voditelji.
Voditelj: "Savo, koji je tvoj omiljeni stil odevanja?"
Savo Milosevic: "Aaaa...Mmmm....(glupi rici i zvuci koji su karakterisali Savu)...M...Paaaaa...sportska elegancija, ono taj fazon."Jelena Bacic-Alimpic: "Pa dobro, reci nam Sasa, koji je tvoj fazon oblacenja?"
Sasa Kovacevic (mlada zvezda u usponu bez ijednog hita, ali svi pisu o njemu posto je sladak i sportski elegantan): "Pa ja sam za neke opustene varijante, ono - sportska elegancija."
Jelena Bacic-Alimpic: "A ti Chedo?"
Cheda Chvorak: "Pa i ja sam isto za taj fazon. Ono u tome se osecam najprirodnije."
Zatim se pogledi upute ka Dzeju.
Dzej: "Pa boli me kurac, ja sam bre covek ciganin i time se ponosim. Keve mi. Mis`sim boli me patka za stil oblacenja, ja sam ciganin i svoj covek. Ono, pazi, kao ja volim ono sve sto voli svaki normalan covek, ali ja nisam normalan, posto sam ciganin. Hi hi hi hi hi"
Publika umire od smeha, Alimpicka je odusevljena... Svi se radujemo i tapsemo njegovim provalama. Zatim Dzej nastavlja.
"Ali ono kao u fazonu, volim ono kao tu jebes joj mater, sportsku eleganciju, ono neki dzemperic, farmerke, gilje, ma ono taj rad. Mamu im jebem. Hi hi hi hi hi." Publika nastavlja da se odusevljava.
Čim sunce krene da se povlači, svaka bakuta iz huda izjuruje iz kuće i dojuruje do klupe na kojoj ona i ostali članovi ekipe sede svako veče, ne bi li stigla pre ostalih baba i obezbedila sebi mesto. Kad su svi na okupu (neke sede, neke stoje, a neke se dosetile pa donele stolicu), priča može da počne. Pretresaju se sve teme od Adama do Sadama, a muški članovi porodica (dede) najčešće nisu dobrodošli, pa oni neretko imaju zasebnu klupu na neodređenoj distanci. Ovakve organizacije prepoznatljive su po dobro uvežbanoj i vremenski proračunatoj tišini koja nastaje kada prolazite pored iste i bivate propraćeni kritičkim pogledima njenih članova, a javljaju se najčešće u manjim mestima uskih ulica i staza, tako da mogu što bolje da zakrče prolaz. Ako se slučajno nađu u situaciji da moraju malo da se pomere u stranu, uradiće to krajnje mrzovoljno i sa izrazom lica koji će vas naterati da do kraja večeri imate grižu savest što ste uopšte izašli iz kuće.
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Najjači argument. Iako velika većina tvrdi da argument autoriteta nije nikakav argument, obično ispada da argument autoriteta sjebe autoritet argumenta.
Tomica Milosavljević: " Da obavestim javnost: onaj kontingent vakcina što je juče stigo, dostupan je svima i to za džabe. Radi se o strihninskim vakcinama sa živom, po standardu ISO-9001, obogaćenih litijumom, vitaminom C, ekstraktom jaja *vaskršnjih pobednika* i aromom eukaliptusa. Ništa nema na silu, ali prioritet imaju bebe, babe, deca iz vrtića, vojni penzioneri i žene u klimakterijumu. Pitanja?"
Novinar:" Je si l' zglajz'o Tomice? Strihnin i živa su teški otrovi, pa je l' tebi cilj da otruješ narod?"
Tomica: "Ti da išta znaš ne bi postavlj'o takva pitanja. Nisi pozvan da govoriš o ovome! Uostalom, ja sam lekar. Profesor Doktor. Ministar."
Radomir Antić: " Pozivanjem Oroku Sakija- Sekača u nacionalni tim imaćemo više opcija u napadu. On će biti naša alternativa u slučaju povrede Pantelića. Njegovo iskustvo će mnogo značiti mlađim igračima. Raduje nas što je izabrao Srbiju iako je imao ponude SAD-a i Japana. FK "Kosmodrom" mu je bez ikakvih primedbi dopustio da pođe sa nama na pripreme za Mundijal. Želim da kažem, da pozivanjem Sekača, ni za kog nisu zatvorena vrata nacionalnog tima, pa ni za Nindža Kornjače."
Novinar: "Radomire, luda glavo!? Pa gde ćeš pozvati Sekača, čoveče!? To je fiktivan lik, lik iz crtanog filma!"
Radomir:" Ti blage veze s fudbalom nemaš! Drži se svog posla. Uostalom, ko je sedio na klupi katalonskog giganta i na klupi galaktikosa, ti ili ja?"
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Pistaci su sport za zubi i ruke koji svi vole ali ga retko ko kupuje. Obicno ih kupuju osobe zeljne drustva, jer pistaci imaju jednu magicnu osobinu: onog trena kad osoba otvori kesicu neko joj se pridruzi i pistaci odose, ali drustvo je tu.
Opis teške sirovine od čoveka, ljudske gromade. Nešto kao odvaljen od stene, ali još zajebanije.
Majica sa odštampanim tekstom himne“Bože pravde“ na leđima.Tehnološki najjednostaviji „real-time podsetnik“ za one koji nisu mogli da nauče tekst himne u periodu ekspanzije navijačkog patriotizma.
Idiot je prvobitni naziv raznih pomagala(kartona, monitora) sa ispisanim tekstom namenjen prosečnim i još gorim voditeljima „živih“ programa na TV, koji nisu bili u stanju da zapamte tekst, pa su čitali gledajući u idiota koji je negde uz kameru.
Majica je nastala u periodu kad su „navijači“ osetili neku neprijatnost što ne umeju da zapamte nekoliko stihova nove himne. Danas nema veliku upotrebnu vrednost, ali se svi pomalo osećamo kao idioti zbog reprezentacije...fudbalske.
Prostor koji ne možeš popuniti. Rupa bez dna. Nikad dosta!
-A, bre, kol'ko jedeš, tvoj želudac ko ciganska torba!
_________________________________________________-Jbt, odakle ti to sve znaš? Šta sve nemaš u toj glavi, i još može da stane. Tebi mozak ko ciganska torba...
Prdeti nezainteresovano i sa nedostatkom organizacije. Periodičnost i prhtanje nikada nisu čuli jedno za drugo, a kamoli se sreli. Pripravništvo u prhtanju odlikuje ljubitelja fitnesa, jer mu se ishrana svodi na kupus, jaja, pasulj, sočivo, grašak, boraniju, ptičije seme i meso. Senior prhtač disciplinu razvija duhom, i ne potkrepljuje je materijalnim. Senior prhtačem se ne postaje, senior prhtač se rađa.
- Deda, aj pliz, prhći u svojoj sobi, sad će mi dođe devojka.
Koktel. Spravlja se na kraju pijanke od pića koja su ostala u čašama. Konzumiraju ih najhrabriji ljudi sa prikrivenim problemom. Vodjeni parolom "da se ne baci".
-Matori, svi odoše.
-Jašta, daj da smućkamo jedan koktel. Da se ne baci?!
-Malo vinjaka, malo djus-vodke, malo...šta je ovo?
-Neki liker od kokosa, Branka to pije...
-Malo Brankinog likera od kokosa, malo piva sa dna flaše, malo domaće šljive-guarne...
-Evo ga! Ekskluzivno za mog cimera i mene jedan egzotični, nimalo prefinjeni, smeli koktel "smrt u zoru"!
-Nije nešto, ali služi svrsi...
-Nije bitan kvalitet, važno je da gruva!
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.
Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.
U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.
Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.
Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.
I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.
Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?
Ono što vam reklamiraju majkrosoft i društvo da dobijate kad vam se podrnda nešto. Idealno, pozovete nekog kompjuter stručnjaka i on vam čarobnim štapićem reši stvar. Realno, nema tu ni t od tehnike.
Hvala što zovete tehničku podršku. Vaš poziv je nama bitan. Molimo sačekajte slobodnog operatera.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)-Halo. Tehnička podrška.
-Halo! U jebote, čovek. Zovem vas u vezi modema. Ne radi. Čini mi se da...
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-Jel možete da restartujete računar.
-Ugašen je. Mada ne vidim kako će to da pomogne.
-Upalite ga.
-Upaljen je.
-Sad ga restartujte.
-A?!? Pa kakve veze ima, sad sam ga upalio?
-Restartujte računar.
-Ajde, ok........... Restartovan.
-Odlično. Kliknite na start meni.
-Nemam start meni, koristim linux.
-Morate da kliknete prvo na start meni.
-Ama čuješ li me? Nemam start meni. Ne koristim windows.
-Ako želite da vam pomognem, kliknite na start meni. Dole u levom uglu je.
-.........Evo, kliknuo sam.
-Sada idite na kontrol panel.
-Otišao sam.
-Sada idite na network settings.
-Otišao sam.
-Sada namestite inte....
-Namestio sam.
-Jel i dalje ne radi?
-Ne, kažem vam, pokvarila se linija do vas, trebate da namestite nešto tamo.
-Sačekajte, sad ću vam dati stručnjaka za to.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs...)
-O jebem ti mater.
(lav juuuuuuiiiuuuuu...)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
-Halo.
-Modem mi ne radi. Čini mi se da je veza do centrale.
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-E pa, verovatno se nešto pokvarilo u vezi sa centralom. Ali, trenutno ne radi čovek zadužen za to. Jel možete da pozovete sutra ujutru?
-A da dodjem ja lepo sutra ujutru kod vas sa kalašnjikovom? A?
To je onaj par koji kasni na filmsku projekciju 20 minuta, i koji zajedno sa portirom osvetljava prostor oko nas, i obavezno ima numerisane karte baš za ono mesto na kome već sedimo
najrazvijenija tehnologija u Srbiji
IT (eng), "aj ti"
-Ko ce ovo da odradi?
-Aj ti...
