Samo jedan:
javljati se neizostavno svima na koje naiđeš
Sedi baba (bez šale, od jedno pred rušenje Berlinskog Zida) na tremu, kuća iznad česme.
- Dobar dan!
*odmeravanje*
- Čiji si ti?
- Pa...Radmilin i Petrov (roditelji)
- Čiji...?!
*jao da, pa je matora ona, garant zna samo babu i dedu*
- Zoričin i Pavlov!
- Čiji, mori?!?
- .....od Ružicu i (kako beše pradeda, jbt)...Sretka.
- Aaa, pozdravi gi, baš si čedo, jubi gu bajka!
- .....Ali i dalje je red, i mož' ga jepsti.
