Roditelji su mu lekari
Ono što mi sa juga prvo pomislimo kad čujemo da neko priča skroz ispravno. Tu se podrazumeva književni jezik (svi padeži i akcenti) i, naravno, nema slenga.
A: Ljubo, možeš li mi, molim te, pozajmiti svesku iz biologije. Zaista ne znam gde je moja, a beleške su mi veoma potrebne. Ako nije problem, a vratiću ti čim iskopiram par stranica.
B: Ne se brini, Žiko. Odma' ću ti dam.
V (šapuće) : Koj ti je ovaj kenjač karanfila? K'o da je pobego iz Nobelov komitet. Da nije neki Beograđanin?
B: Ma nije bre, nego mu roditelji lekari.
