Model ponašanja koji žene usvajaju gledajući španske serije. Glavna karakteristika ovog modela ponašanja je dramatizovanje i banalizacija jednostavnih stvari i situacija.
Devojka: Oh, Marko, znaš ja sam razmišljala o nama dosta dugo. Utrošila sam dosta vremena na to i shvatila da, iako te volim, ova naša romansa nema budućnosti. Ja bih sada možda i mogla da pređem preko toga, ali se bojim, bojim se Marko da ti to ne pređe u naviku, a onda... onda ću samo još više biti povređena.
Dečko: Šta pričaš ti? Hoćeš malo vode?
Devojka: Ah, Marko, ja savršeno dobro znam šta pričam, a znaš i ti. To je svakako ona noć u bioskopu, ah, bilo je tako romantično. Ali, ti si uspeo sve da pokvariš gađajući onu famfulju kokicama. Ti misliš da ja to nisam primetila, misliš da sam glupa? Grdno se varaš, dragi moj...
Dečko: Aman ženo, rekao sam ti je ta "famfulja", kako je ti zoveš, moja sestra od rođene tetke i da sam samo hteo da joj se javim...
Devojka: Ne vredi, ne vredi da mi to govoriš Marko. Sve kredite kod mene si potrošio još onda kada sam u tvom telefonu videla poruku: "Moji nisu tu, aj dođi da raspalimo jedan PES, odraću te ovaj put. Minja" Ko ti je ta Minja uopšte i kakve su to šifre? Kakav PES, je l to neka nova poza? I zašto će, pored mene žive, ona tebe da "odere"?
Dečko: I to sam ti objasnio. Minja je moj mali sestrić, bio je sam kod kuće i zvao me da igramo PES, koji nije ništa drugo nego obična kompjuterska igrica, fudbal. A, ti nemoj više da gledaš španske serije i da mi glumiš Rozalindu, ona za to prima platu. I prestani da dramiš, jer niti si ti Rozalinda niti sam ja Don Horasio. Kad batališ te gluposti i kad se smiriš, javi se pa ćemo da razgovaramo.
