Mudrac.
Isključivi primerak ljudske vrste ovenčani krunom mudrosti kao najvišeg stepena sticanja znanja. Ne može biti da je to mlad čovek, dete najmanje. Biti mudar jeste privilegija iskustvom darovanih potomaka čovečanstva koji su, kroz vekove, u ćitapima, slikovno, od blata il' kako god ostavili tragove svojeg postojanja u nasledstvo nadolazećim kolenima.
Biti mudar - to je zanat kojem se učiš do skončanja.
Sedobradi zna da mudrost ne znači uvek dobrotu. Naprotiv. Sve podlosti vasionskih razmera izrodilo je pametovanje. Glup čovek, čovek običan, prosečan, štur - ne može biti zao. On svoje pakosti čini iz neznanja i ograničenosti, dok pametni ljudi zlom upravljaju s namerom, smišljeno, proračunato i uvek u svoju korist.
Mudrac, međutim, oba začina koristi umereno.
On zna da pojmovi dobra i zla postoje samo u svesti kao određeni šabloni delanja. I da, ostali, koji se nisu usudili da krenu Njegovim putem zaista delaju tako - kao kakav vojnički puk ispranih mozgova.
Sedobradi je uvek vođa. Guru. Duhovni pastir. Prvi.
Sedobradi je skromno odeven. On zna da krpe i đinđuve u pustinji ne znače mnogo.
Sedobradi je retko obuven. On je hodao po vodi i prešao ceo put. Njemu je vatra ljubila stopala. Iskusio je. Čemu obuća?
Ionako se rađamo bosonogi.
Sedobradi se presvlači u Deda Mraza jer ne voli da odrasli lažu decu.
Pa im spusti koju igračku u čarapicu, jer upravo od igre sve počinje. Od deteta zavisi kako će igru shvatiti. Za Sedobradog - igra je ozbiljna stvar.
Ima i lažnih primeraka. Nije svaki starac bele brade Sedobradi.
I najvažnije - Sedobradi nikada ne misli da je popio svu mudrost sveta. On ZNA da nije.
