Sekretarica za saopštenja

Она куца. Непрестано. Сваки дан. До мрака.

Како је простом дедукцијом и системом елиминације лако утврдити да нико други у Спортском друштву Црвена Звезда нема довољно времена, а биће и образовања, за обављање ове специфичне делатности, мора да постоји једна одређена персона која има све потребне и непотребне квалификације за један овако захтеван и деликатан задатак, задатак од клупског и државног интереса.

Шта, да неће Човић лично да куца са оним једним здравим оком?

Само једна особа то може и сме. То је ОНА.
Не знам како изгледа. Нико не зна. Морам се препустити машти. Како и да знам кад своју канцеларију напушта тек када падне мрак, истрчава из зграде са спуштеном капуљачом и утрчава у блиндирани Мерцедес са затамљеним стаклима који убрзо нестаје у градској гужви. Мора тако. Она је од виталног значаја за клуб. Не сме бити виђена, не сме бити праћена. Њен нестанак би значио дефинитиван крај једног великог клуба. Али, док је ње, биће и саопштења. Док је саопштења, има и наде, а чак и Бата Ђора зна да нада умире последња.

Имам визију. То мора да је жена змај. Живци као бродско уже. Срце као кућа. Поседује златне руке на којима су брзи прсти који куцају хиљаде и хиљаде речи у минути а ко зна колико милиона дневно. Нико не зна колико је то у саопштењима годишње.

Славица. Мора да се зове Славица. То име тако пристаје једној врхунској сектретарици талента избрушеног за време златног доба комунизма. Фризуром и ликом помало подсећа на ону плавушу из АББЕ. Кад је била млађа. Сада је истрошена и оронула. Полако али сигурно је угазила је у шесту деценију живота. Зуб времена и напоран посао је учинио своје. Клуб је на коленима а пара нема. Више и не води рачуна о себи. Косу и не пере. Нема чиме. За хигијену од главе до пете користи само домаћи сапун од свињске масти. Послала сестра са села. Али не мари.

Ионако се нема времена за те тривијалности. Све је подређено вишем циљу.

Његовом Височанству, САПШТЕЊУ ЗА ЈАВНОСТ.