
Свакодневница у Србији.Сад очекујете да кажем само нешто типа јебе нас ко стигне
ал није тако једноставно.Ујутри те буде комшије које увек ил буше зидове косе траву крече ил јебем ли га шта ,у том тренутку устајеш и псујеш им мајку у пичку то је први део.Други део иде кад се некако сањив спремиш за посао или факс и ухватиш препун аутобус у кој се сместиш заузимајући позицију на коју би ти позавидео
сваки порно-гимнастичар док се сви зноје и причају прљаво ,у преводу сви ти псују мајку јел си нашо сад да се накачиш и направиш још већу гужву.Некако стигнеш до своје дестинације на коју долазиш сјебан и надркан и дећеш више секса ал онда се накаче и професори и шефови који те јашу цео дан и изцрпу те као две црнчуге Силвију Саинт .До тренутка кад дођеш кући имаш воље да се истушираш и да ленгеш у кревет псовајући себе у дупе јер знаш да ћеш све ово да поновиш сутра.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
"псовајући" Sedi, jedan.
=)
De su tacke? +
Ја сам ово замислио како уморан човек прича без претанка јаче делује зато сам ставјао зарезе =)
Војводо врати онај аватар, Војводо!
++
Нормално да ћу да вртимн ипак сам Ја Велики Воивода=)