Mučenje svoje makine. Vožnja uz neki uspon u stepenu prenosa koji nije proporcionalan ,,ergeli'' koju poseduje vaš auto. Tu više ne pomaže ni zvučna ni bilo koja druga vrsta izolacije. Potresi koje tom prilikom osećate na nivou su zemljotresa od minimum 7 - 8 stepeni Rihtera. Ovakva reakcija se može uočiti samo kod motora starije generacije, ovi noviji ne podnose takvu vrstu seksa, pa se odmah ugase.
Moj brat: Ne davi ga više, vrati ga u 3., četvrtom tuda sigurno nećemo izaći!
Ja: Ko? Reno tu da ne izvuče četvrtom? Paz' sad!
(gas u patos, broj obrtaja se polako, postepeno povećava, ali mnogo brže i intenzivnije se povećava uspon. Motor brekće i guši se uz nesnosnu buku, pokušavajući da ,,primi gas''. Brzina kretanja i broj obrtaja osetno opadaju. Već se rešavam da stisnem kvačilo i vratim ga u 3., i na taj način olakšam muke izmučenom agregatu, pa i po cenu višednevnog bratovog zajebavanja. Međutim tada osetim neki znak, blago sinhronizovanje potresa. I stvarno frekfrencija i intenzitet potresa postaju sve slabiji i slabiji, buka se vraća na podnošljiv nivo, a u etar se oslobađa reski zvuk dizel motora pred izdisajem. Čak se i škripa kaiševa i španera vraća na uobičajeni nivo. Tek tada se registruje povećanje broja obrtaja i brzine kretanja.)
Moj brat: Ne mogu da verujem da smo OVDE izašli četvrtom! Tu ga niko nikad tom brzinom nije isterao!
Ja: Šta ćeš, voli kad ga silujem.
