
Од овог синдрома пате углавном људи који воле да читају дневну штампу или се баве неким послом који подразумева рад са парама.
Огледа се у томе што особа непосредно пре него што ће да окрене страну или да преброји паре лизне палац или кажипрст (у зависности од тога да ли је кренуо да чита новине од краја или од почетка или у зависности од тога на који начин броји новац).
Овај покрет је толико увежбан да се практично ради сасвим несвесно. Код неких је и изузетно често присутан.
Тако да се на крају у једном просечном новчанику може наћи безброј ДНК узорака касирки, дилера, радница у мењачницама...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+ za def, ali fuuuuuuj