Sindrom kratkih ruku

МаријанаП 2008-12-23 13:34:42 +0000

Вид слаби с годинама. Свуда могу да се виде маторци који када нешто треба да прочитају чкиље, скупљају и шире мишиће око очију а новине или било које друго штиво упорно удаљавају од очију за дужину руку уз благе покрете напред-назад док не пронађу идеалну раздаљину. Е, оног тренутка кад руке постану прекратке приступа се радикалнијем потезу - куповини наочара за вид. Идеална места за ову акцију су пијаце и кинеске радње. У њима може да се нађе највећи избор оквира и "дијоптрија". А јачина диоптрије на наочарима је назначена малецком, минијатурном налепницом која се налази у углу стакла, овај, пластике на наочарима. Ако узмемо у обзир да је квалитет лепка на тим налепницама директно пропорционалан квалитету осталих производа који се ту продају, као и све комбинације које услед тога могу да настану мислим да није тешко да се закључи због чега смо ми тако кратковида нација.

- Добар дан, требају ми наочаре за вид.
- Па, имамо разних. Која вам дијоптрија треба?
- 0,5.
- Ево пробајте ове.
- Па нешто ми је мутно, мора да ми се променила дијоптрија.
- Па то вам је 0,5. Је л' видите она тамо кинеска слова?
- Видим.
- Па те су вам онда добре. А нигде нећете наћи наочаре по овој цени. Остало ми још ових неколико. Све сам распродао.
- 'Ајд... узећу их.

7
25 : 4
  1. Zato su monitori na idealnoj udaljenosti za avangardne matorce, 'Vukovce' :-)

  2. Osim omaske dioptrije, oko koje ni oftamolog ne bi pomogao, jer je ocena subjektivna, bitniji je raspon izmedju zenica. Kineska braca imaju siri raspon izmedju zenica od nas belih karpatskih coveka. Osim kratkih ruku tu imamo i zanošenje glave, jer dok gledate kroz naocari, objekti koji koji se krecu sa po periferiji vidnog polja su krupniji i krecu se sporije i naglo ubrzavaju i smanjuju se sa ulaskom u fokus. Sitni objekti poput muve ili vrabca mogu na smrt da vas preplase jednostavnim manevrima. Zato vecina matoraca koristi naocare iskljucivo za citanje. Za voznju ili rad na masinama je previse zastrasujuce koristiti naocare. To se primeti kada milicajac zaustavi slabovidog, pa ga pita, "koliko ste vozili", a ovaj pojma nema, jer godinama vec nije video nista na komandnoj tabli. Ili jos bolje kada mu pokaze alkotest i pita ga koliko je naduvao...

  3. Druga stvar je sto se te jeftine naocare sa pijace prave samo kao naocare za dugovide osobe, t.j. one koje ne mogu da dobro vide na blizinu, t.j. citaju.
    E sad, na stranu i sto je plastika u socivima uzasnog kvaliteta koji se i grebe veoma lako i krivi na visokim ili niskim temperaturama, na stranu i to sto opticki centri nisu centrirani tacno ispred tvojih ociju kao u normalnim naocarima, vec kako ti upadne, najveca mana ovih naocara je to sto im je dioptrija nepotpuna i ista u oba oka, a da ne pricam o tome sto ste vi "optometrist" koji ofrlje samom sebi odredjuje recept.
    Naime, kao prvo ove naocare su uvek +, (+0.25DS, +0.50DS, +3.25DS itd), nikada -. Kao drugo, ne uzimaju u racun astigmatizam, koji je prisutan u 80% postojecih preskripcija. Astigmatizam je u vecini slucajeva izmedju -0.25 i -3.00, ali zna da bude i veci, a moze da bude izmedju 1 i 180 stepeni. Tako da, puna preskripcija za naocare bi, recimo, bila:
    +1.25/-0.50x150 i to je samo za jedno oko. Lako je da se zamisli koliko mnogo kombinacija je moguce napraviti na ovaj, (pravi) nacin, a dodajte jos centriranje optickih centara u svakom oku ponaosob po horizontali i vertikali, pa stoga prava sociva kostaju koliko kostaju, a i pravi okviri, jer ocekujete od njih da traju preko mesec dana.
    Na kraju, ono sto starijim ljudima najcesce stvarno treba su multifokalne naocare, jer misici u njihovim ocima koji sluze za postavljanje sociva u fokus postaju previse kruti. Dok mlada osoba na primer cita knjigu u savrsenom fokusu, a neko je pozove preko puta ulice, ona ce za manje od sekund da prilagodi fokus na daljinu da bi je jasno videla. Medjutim, ako to pokusa starija osoba, (preko 40 godina - stoga naziv "presbyopia"), oci ce joj i dalje biti fokusirane za razdaljinu na kojoj se cita knjiga i nece dobro videti na daljinu dok se ne re-fokusiraju. Samo sto, nazalost, ono sto jos vise cesto treba vecini starijih ljudi je dovoljno para da kupe ovakve naocare.
    Jos jedna stvar - ljudima iz Azije prvo propada vid na daljinu, pa im je sferni, (osnovni) deo recepta uvek u minusu, a Evropljani obicno prvo gube vid na blizinu, pa ulaze u +. Tako da su ove "proste" naocare pocele kao neka vrsta elegantnije lupe, koje se samo stave na brzinu kad treba da pogledate jelovnik u restoranu ili pogledate mapu u kolima, a ne da citate "Rat i mir" u njima, sto bi vam garant jos vise upropastilo vid.
    Toliko od jednog opticara. :)))
    Izvinjavam se za spem, ponela me jutarnja kafa.
    A da, +. :)

  4. Niko nije primetio da si prof. :-)
    Jel postoje jos uvek socijalna stakla i socijalni ramovi, tzv. socijalne naočari. Za ostale to su naočari sa demode ramom i staklima u tehnologiji sa početka prošlog veka. Zovu se socijalne, jer je uz uput državnog oftamologa sa receptom za podizanje naočara bilo moguće refundirati troškove za podizanje naočara od socijalnog. Mislim da su još postojale socijalne prozeze. Odatle pridev socijalno vuče korene.

  5. Pravo da ti kazem, ne znam, jer zivim van Srbije vec 15 godina. Ali se secam iz price da su postojale pre. Znam da u drugim zemljama ljudi cesto ostave svoje stare naocare u opticarskim radnjama, pa se te naocare onda salju u veoma siromasne zemlje, gde je bolje i to nego da budes prakticno slep.

  6. Че, сад ћу лепо да простудирам ове твоје коментаре да бих знала шта да кажем ћалету и кеви, што да не купују пластиканце код кинеза...

  7. Veoma poučni komentari...moraću po naočare, počela sam da izmičem novine

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.