Višedecenijska praksa najvećih američkih kompanija da u izbornoj trci finansiraju oba kandidata. Pobednik je apsolutno nebitan jer, ko god zasedne na čelo države, dužan je da sa sobom u parlament povede i predstavnike firmi koje su u njega najviše uložile. Po isteku mandata, ukoliko šef države nije zadobio još 4 godine poverenja, ljudi se vraćaju natrag u kompaniju a drugi opet ulaze u parlament kako bi lobirali, gurali zakone, obarali konkurenciju...
Praksa nastala po ugledu na maksimu "Ako kaniš pobijediti ne smeš izgubiti".
