
Nekada su seoske lole i bekrije pevale:
„Čizme moje škripuću, zamnom cure šapuću, evo ga, evo ga, dike mojega.“
U današnja, moderna vremena, u eri audija, mečki, bemviča, nabildani mačosi, nakićeni kajlama, minđušama i brnjicama ko Božićno drvce, pevaju moderniju verziju:
„Gume moje škripuću, zamnom lujke šapuću, evo ga, avo ga, moga sponzora.“
I to samo kad se naroljaju, inače trezni ni za živu glavu nebi priznali da truse narodnjake, pogodovo starogradske.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
au, deko sve je bilo ok. dok nisi dirnuo u starogradske. ipak dobio si pilsPlus.
istna(bez i)