Помислили бисте да је то опори мирис, али није.
У неку руку и јесте, али опори мирис растанка, растанка са дијелом себе.
Волиш нешто, идеш за њим, скачеш као мало дијете кад видиш, плачеш кад вам не успије, плачеш као мало дијете и кад успије...
Од пелена су те научили да вичеш ЈУ-ГО-СЛАВИ-ЈА, да, баш са таквим редом слогова, и то си викао и док си вукао пола кила гована у пеленама, па и кад си узео Буквар у руке, и кад ти се свидјела Милица из I-3, викао си и кад си се сусрео са хемијом по први пут, кад си матурирао, увијек, кроз цијели живот...
Шврљао си YU по свескама, у ствари шврљао си ђе год си стигао.
И онда једног дана си непомично стајао гледајући непознате и небитне људе који раздвајају тебе и ту радост, како те одбијају од нечега што си искрено волио, онако, као мајку.
Гдје год се окренеш видиш нешто ново, нови људи иду тамо гдје си ти некада ишао са жаром и скакао, гледао са очима пуним суза, они иду тамо тек онако, из ината, иду да проспу неко срање које те никада није интересовало, које су пропагирали неки тамо људи пред камерама на сједницама и који се питају око тога што ћеш ти вољети убудуће.
Олимпијада, свјетско првенство, европско првенство... Шта бјеше то?
Пролазе поред тебе као вјетар за који ниси ни најмање заинтересован, штавише нервира те јер не можеш да уживаш у њему...
Поново гледаш људе који кењају унаоколо, који се кољу међусобно, који нису научили ништа већ дуги низ година, само су се затупили јер бију главом о зид.
На крају ти ништа не преостаје већ да се правиш луд и незаинтересован, носећи у себи терет због којег те други сматрају будалом, али знаш да то ниси, знаш да ће можда некада доћи вријеме када ћеш поново дати сву своју љубав и свој жар, дан када ћеш и ти поново скочити поносно на трибине и ускликнути име своје репрезентације која није вођена од стране оне багре која вас је раздвојила све ово вријеме.
Нада умире последња, али онако потајно се надаш да ћеш поново плакати док гледаш порниће своје репрезентације у којима они глуме мушки пол.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Bogme si u pravu. Ni meni ovo ništa više ne znači.
+
Ово је онако искрено.
Ја је немам од далеког 21. маја 2006 године
rasplaka me
Taj datum mi išćeruje suze na oči.
Polako, samo. Malo da ulažemo u privredu, budemo strpljivi i vredni i ima da se oporavimo, pa će moći i u sport da se ulaže, i da se i mi ponosimo. Samo pozitivno. +
10+ , lepo je ovo procitati, za nauk. Ne zna mladež, volela se Yuga i borilo se za nju. +
brao,smare! jebemtiživot... +++
Смаре, што би рекао повређен мушкарац, има наде за нас, само ви (не толико ретки) који сте остали у срцу оно што сте били пре, морате да запамтите то добро и да се борите! Јер ако се не будете борити, изгубићемо врло лако, то ти гарантујем јер они неће стати, просто неће. Морате се некако уздићи, показати им да не може баш то тако лако.
Два ока у глави Смаре... Два ока у глави.
+ i bez daljeg komemtarisanja
+čina, posebno na ovu rečnicu koja kobjašnjava.
Kako smo jebali k'o Lex Stil maloletnu njukamerku, a sada nam fale "uslovi". Kenija ima bolje. I Etiopija geografske. I Rumunija novčane.
A ja se ponadao da nije "sportska"...
Indoktrinacija od malih nogu je čudo :)
Фала, људи :)
dobra.
Зафаљивам, колега колфилде
Смаре, свака ти дала за ово...! Кобјашњено... Данас окачим "Хеј, Словени" и напишем да је једина коју ћу икада признавати.
Тај рад, и ја исто и она тробојка југославије права, јебем ли га, моја застава :)
Ово јебачки кобјашњава... То је то...! :-Д Штета што људи то везују за неке глупости које наметнуше пар главоња, јеб'о и' отац... :-)
Ма боли ме патка што они намећу и на који болесни политички начин који је само њима својствен, ово је докторат :)
Тај рад...! Смаре, зготивљен си још опакије... :-Д
Ми смо ван политике, али не генетике... ;-)
Јебеш политику, да је то права политика па ајде и ајде, него они пуне своју гузицу, а ми га дувамо :Д
Боље да свирамо, ал' не курцу, реално... И да пијемо... И весеље, бато! :-Д
Било некад сад играмо само како нам се свира :Д
jbg, i meni je žao one jugoslavije ali za prolivenim mlijekom ne treba plakati. a i ka da nema granica, ako ćemo pravo.
То јес', али се народ помамио и замрзио :)
to jedino po foruma. kad odem u srbiju vazda me lijepo dočekaju :)
И мене, што јес', јес', мада ми се не свиђа навијање по утакмицама :)
Pitanje je dočekujemo li mi.
Па како ко :)
Да обележим да касније прочитам.
da koljemo mi to kume?
Secam se one pesme "Igra rok end rol, cela Jugoslavija..." A sam bio mali tad bemu
Добра