Jedna od retkih stvari koje su preživele SFRJ i nesrećne devedesete. To su prodavnice koje su još uvek nekim čudom u državnom vlasništvu a najčešće se u njima prodaje tekstil i obuća a ima ih sa posuđem i elektro opremom.
Izlozi - Obično su pretpani robom, tako da što bolje reprezentuju šta se u samim prodavnicama nalazi.Garderoba, ako već nije na lutkama, obično je vezana strunama tako da što vernije oslikava ljudsku siluetu. Duž celog izloga postavleni su natpisi koji upotpunjuju kolorit i daju više informacija o samim proizvodima: “Povoljno”,”Uvoz”,”100% pamuk”, “Domaća roba”...Cene su uvek vidno istaknute, krupno ručno ispisane.
Enterijer - Rafovi su od zida do zida i od poda do plafona, krcati robom, na šta već implicira prepun izlog. Za pakovanje se, pored kesa, neretko koristi i papir sa rolne. Neizostavna je muzička pratnja sa nekog prastarog kasetofona, sa koga se čuje muzika iz osamdesetih, tako da stičete utisak da ste upali u vremensku rupu. Ambijent upotpunjuje i puno cveća, o kome brinu zaposleni.
Zaposleni - U najvećem broju slučajeva,radnice su sredovečne žene u kasnim pedesetim. Pošto firma nije privatizovana, nisu uspeli da uzmu otpremninu i da na birou sačekaju zasluženu penziju.Uniformu im čine radni mantili i neizostavne borosane. Odlikuju se izuzetnom (čitaj:napadnom) ljubaznošću i neće im predstavljati nikakav problem da prevrnu celu radnju da nađu ono šta vam treba.
