
Обичај је да кад неко умре, на сахрани сви присутни узму по мало хране, или коју чашицу пића, па мало оспу по земљи, уз обавезно, Бог нек му душу прости. Углавном, приликом сахране, дотични позове најближег, уз питање, "Да споменемо?", проспе се мало по земљи за душу покојника, па се настави са јелом и пићем.
-Ало тебра, донеси ми тај вињак са стола, нова година ће још мало а ми ништа нисмо споменили.
-Ево га, дефинишн оф рубинштајн, ај па да споменемо за Нову, живели!
............................................................................
-Је л' си положио испит данас?
-Ма изашо сам, оно је било немање везе, ја га гледам, гледа он мене, па реко' ај' бар да кренем да причам о нирдали. Колега, рече, ви суштински добро баратате нераскидивим контекстма савремених збивања, али да се видимо ми лепо у следећем року...
-Нема везе, слушај, вечерас идемо код Милене на гајбу да споменемо ми то, мојне се секираш.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.