Stari Jug Bogdane

Расплодитељ за пример и пионир борбе против беле куге у Србији. Легенда каже, а и људи причаху, да је Старом Југ Богдану (кад је био млад), било довољно да се појави на праћкомет од хоћног женског чељадета, да би код ове изазвао невиђену влагу од које рђаху зидови материце и корен клиториса, а сама вагинална власница упадаше у плодне дане, без обзира кад би јој месечни циклус запао и усред зиме, кад јој време није. Ионако се тада време рачунало по Јулијанском календару, па је та ствар са плодним данима остала неразјашњена до данашњих дана, узгредбудиречено.
Елем, Стари ти је Југ Богдане (кад је био млад), тамо присутној Мајци Југовића - 9 (словима: девет) мушких соколића сочињео, без да је то нешто утицало на његов спремограм и семенску агилност. Легенда каже, а и причаху људи, да је Стари Југ Богдане (док је био млад) орао и сејао плодоносне женске долове широм Србадије и да је статистика заказала при обрачуну све оне ванбрачне, побачене, абортиране и женске деце која осташе за њим. Његовој домаћинској биографији је приличило да има 9 синова и ту приче нема. Још се говори да је Стари Југ Богдане (тада већ средњих година), под притиском јавности морао да призна и једну кћерку, која се стицајем околности удаде за Цара Лазара, па би било глупо да српска царица буде копилче. Мада се о царици Милици зна таман толико да ја кукала невиђено, кад'но на Косову изгибоше сви њени најближи. То је такође епска легенда, ал' не причаху људи, но три врана гаврана, па веруј ти њима, разумеш ти мене. А, јесте, оно Навипово црно вино сумњивог квалитета, носи њено име, мислим, баш ћемо је запамтити.

Ал' да се вратимо ми часној старини, којој посветисмо ове редове. Дакле, живљаше тако под небеском капом овај узор и претеча мачо типова какве данас познајемо и трсише силно и обимно, чак и тамо где мушки пенис није крочио ни пре ни после Старога Југ Богдане (свих узраста и животних доби).
Како све има свој свршетак, па и његови сношаји, пардон, и његово житије, тако је Староме Југ Богдану (кад је већ био доста стар) дојадило да чека оне квази-надри-шатро-лекаре из Скадра да осмисле вијагру, па реши да прави друштво своме зету Цару Лази, а и да причува голобраду дечурлију многобројну, те крену у Бој на Косово, иако га тадашњи закон није качио ни зере, јер је био трећепозивац, а и доста мушких глава је већ отишло у бој из његове куће. Ту се негде, у боју, по легенди, а и причаху људи, представио Свевишњем Стари Југ Богдане (тада већ почивши), од лозе Немањићке. Ако постоји загробни живот, Стари Југ Богдане (сада већ ветеран међ' орачима небеских њива), сигурно и даље задиже ланене сукње натрћене женскадије, кад се за то укаже прилика и камере Великог Брата не покривају тај мртви угао рајског имања.