Najpoželjnija klijentela svake turističke destinacije, a pogotovo onih u kojima ljudi žive na ivici siromaštva.
Ako imaš višak para koji nameravaš da potrošiš na godišnji odmor u nekoj egzotičnoj zemlji, hoteli, restorani, diskoteke i drugi ugostiteljski objekti ti garantuju ljubaznost, profesionalnost, zadovoljstvo uslugom i dobar provod. Ali..
Naime, marketing, lobiranje i foto-šop su pustili korene u svim delovima sveta. Tako, na primer, Brazil u prvi plan gura karneval u Riu, predivne plaže, dobar fudbal, lepe hotele i naravno preplanule Brazilke, Egipat reklamira more i spomenike, Kenija safari, a svim tim zemljama je zajednička gostoljubivost lokalnog stanovništva.
Niko ti neće pomenuti da u Kairu ne smeš da se krećeš gde poželiš, pa tako čak ne smeš ni da predješ na drugu stranu pojedinih ulica (setite se dvojice Nemaca koji su pre par godina nestali, a navodno su bili pojedeni..), u Africi možeš da dobiješ 1001. zarazu opasnu po život, a u Riu, Buenos Airesu, Istanbulu, Meksiko City-ju...Te lokalni, siromašni žitelji jedva čekaju kako bi te opljačkali, prisilili na prostituciju, prodali u belo roblje, ili jednostavno ubili jer im se ne dopadaš.
Toga nema u reklamama i brošurama, ali će ti to objasniti turistički vodiči i osoblje hotela, a ubrzo ćeš i sam shvatiti da tamo postoje gladni ljudi spremni na bilo šta, a glad ne jebe živu silu.
Dobro razmisli gde ćeš na letovanje.
