Susret komunizma i kapitalizma

Koreni komunizma: niko nema ništa, zato što nema šta da se ima. Kako stvoriti...? Plan: obnaroditi da je bilo šta da se ima, samo je kurva crkva sve uzela i zakleti se u poštenje (nad gorećim srpom), te nakon stečenog poverenja obećati da će, ako se nanovo bacimo na produkciju, svako dobiti ono što mu sleduje. Svi se bacaju na produkciju, i posle vremenskog intervala, manje ili više - svako dobija ono što je stvorio.

Idejni tvorci piju rakiju iz zlatnih putira, ali...

Funkcioniše.

Koreni kapitalizma: niko nema ništa, zato što nema šta da se ima. Kako stvoriti...? Plan: naštampati guzic papira u boji da svako pomisli da ima. Motivisani, svi se bacaju na produkciju i nadoknađuju ono što su mislili da su imali, motivisani da imaju opet, i beskonačno vijaju svoj rep.

Narod ne kapirajući gde je početak a gde kraj zaboravlja da idejni tvorci mogu sebi da naštampaju guzic-papira koliko im bulja ište dok neko drugi to dorađuje, ali...

Funkcioniše.

Međa kapitalizma i komunizma: Svi vijaju svoj rep, derući se i zahtevajući dobra za koje misle da je njihov deda stekao. Umesto da svi dobiju dedovinu PLUS ono za šta svakodnevno rade - shvataju da dedovina nije ni postojala, i da jednim guzom moraju da odrađuju ono od čega su matorci pazarili u Trstu, a drugim da dopunjavaju troškove štampe za buljaše preko bare.

Bojno polje: Srbija.