A baš to malo ti fali, znam, znam..Ima ipak i gore, ona jedna sitna pakost koja te prati ceo život i ne da ti da budeš srećan, ili makar zadovoljan. Onaj jedan procenat koji ne upropasti, ali pokvari..
Upoznao si Katarinu, lepu, zgodnu i na prvi pogled zanimljivu devojku kojoj si se, ni sam ne znaš kako dopao, čak je i ona tebe pozvala da se vidite večeras.
Srećan, žuriš kući da se istuširaš, obriješ i središ, u glavi praviš plan kako će sve da prodje, kad ćeš i kako da je poljubiš..Jebi se vukajlijo, jebi se internete, jebi se blejanje sa dvolitrom, jebi se Sale šmekeru što se ribe lože na tebe, imaću najlepšu devojku Kaću, ko zna možda i potraje, od ponedeljka krećem u teretanu, na tegove, zgibove i trbušnjake..Dolaziš u stan, obavljaš sve fiziološke i mačo potrebe, već si smislio šta ćeš da obučeš, u gaćama peglaš farmerice, odlaziš do ormana da uzmeš omiljenu jebačku košulju za koju veruješ da ti donosi sreću, i shvataš da si je još pre dva meseca prljavu bacio u orman zajedno sa stvarima koje su smetale na fotelji..
ZAŠTOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!
