
Једна од нисконисконискобуџетних игара, које су биле саставни део детињства на селу и која се састојала из неколико корака:
1. Пишање у прашину, док не постане блато
2. Прављење малених чинија од блата
3. Узимање чинија окренутих отвором на доле
4. Бацање истих на под
5. Уживање у громогласном праску који не може да репликује ни најјебенија кинеска пиротехника.
- Сине, ајд одведи брата да се играте напоље, није пиш'о цео дан, чува се за топање.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.