
Једна од нисконисконискобуџетних игара, које су биле саставни део детињства на селу и која се састојала из неколико корака:
1. Пишање у прашину, док не постане блато
2. Прављење малених чинија од блата
3. Узимање чинија окренутих отвором на доле
4. Бацање истих на под
5. Уживање у громогласном праску који не може да репликује ни најјебенија кинеска пиротехника.
- Сине, ајд одведи брата да се играте напоље, није пиш'о цео дан, чува се за топање.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.