Kad na tekmi sa pola terena lobuješ golmana koji se nalazi na nekih 15- 16 metara od gola i pratiš njegovu facu koja je se sastoji iz blago telećeg pogleda uz polu otvorena usta koji zabacuje tako glavu unazad da vidi da li lopta završava u mreži. I završava u njoj. Dao si gol. Srećan si. Pobedili ste. Idete svi na pivo da proslavite. Naravno i lobovani golman je tu. Svi ste tu. Zaboravljate tekmu, jer ona je jedna od mnogobrojnih koje si igrao i igraćeš. Ali golmanov pogled ne zaboravljaš. On služi da zajebavaš golmana, dok ne nadjete neku sličnu temu. Ali on se ne ljuti, zna da ćeš ti da braniš na sledećoj, jer ko još u beton ligi i drugarskom fudbalu ima stalnog golmana...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.