
Омиљена радња доконог ума за време улоге славског госта, последњег самураја, када се, изгубивши сваки појам о времену, задржава много дуже од очекиваног, апсолутно не јебавајући домаћина ни пет посто, гостећи се, ждрљећи и чистећи све пред собом, залихе пића и хране до послењег атома.
У основи глагол чија се конотација везује за вишевековни боравак Турака након доласка на Балканско полуострво.
- Торима, слушај ме добро! Чуо је Деки да се вечерас долази код тебе на вечеру па ме је звао да пита да ли идем. Шта да му кажем?
- Која уфуњачина од човека. Брате, не знам. Тај лик се константно турчи где год да се оде, једноставно не зна кад треба да крати пут. Сећаш се прошле године код тебе?
- Ма да. Десет пута смо му правили преседан како би отишао до клоње. Шта да му кажем?
- Па реци му нек' дође. Знаш да живи сам и увек нам даје стан кад на'ватамо брашњаре у граду. Не знаш кад ће поново да нам затреба.
- Који смо говнари, ал' ко га јебе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ајде!
Dobra +
Samo ustankom ga možeš izbaciti napolje +++
iVare, zvao si me? :)
+
Haha, zanimljivo :D +