Lakše malo! Gde se zalećeš? Nije ono što si mislio, samo je naslov malo ''kurirski'', provokativan.
Zapravo, radi se o događaju koji se odvijao u liftu, od prizemlja do desetog sprata, a čiji smo akteri bili ja i jedna fina komšinica, malo starija. Tačnije, verovatno je rođena za vremena kraljevine. Uzgred, politički nezadovoljna. Sa malom penzijom.
Prizemlje (čekajući lift):
Ja: Dobar dan, gospođo.
Bakutaner: Šta kažeš?!
Ja: Kažem, dobar dan!
B: Šta se dereš, more? Nisam gluva. Dobar dan.
Ja: Izvinite, nisam misl...
B: Dobro de, ček da uđem prva, ja ću do potkrovlja.U liftu:
B: Ti živiš u ovoj zgradi?
Ja: (sebi u bradu: Jok, radim u liftu, k'o onaj na Titaniku). Da, živim. Odnosno, stanujem ovde.
B: A vidim ja odmah da si prirvremeno, mnogo si mi fin nešto. A ovde nema finih. Kreni od prizemlja pa na gore, sve gore i gore.
Ja: Ne znam, zaista.
B: Naravno da ne znaš kad nisi proveo dvaes' godina u ovoj katakombi, temelj joj se ne poznavao, dabogda! Evo ovde na drugom je imao jedan što je mokrio u liftu svaki dan. Sreća pa je pobego u Austriju pre dve godine, inače je trebalo klozetsku šolju da ugrade. A dole na prizemlju živi ona kurva Jovanka. Pola zgrade i dan-danas ne govori zbog nje. Kažu da je Tito svraćao jedno vreme kod nje, ko ti mu ga zna. I za mog Ratomira, pokoj mu u duši, se pričalo da je svraćao, svraćao mu đavo u grob svaki dan dabogda.
Eeee... Dobar je bio Broz, samo ga žena ukopa. Čim se to Jovanka zove, ne mož' bit da valja. Kako se živelo za vreme Tita... Eeee... Jebale ga Jovanke.
Ja: Gospođo, ja izlazim ovde na desetom. Drago mi je da smo popričali. Doviđenja i prijatno.
B: Eeee... Dobar je bio Tito...Dok sam išao hodnikom, prema vratima, sevnulo mi je kroz glavu ''Tito je bio đubre diktatorsko; Jeb'o me otac, kad živim na desetom spratu''.
