
Чести називи некадашњих самопослуга које су припадале великим државним фирмама са по пар хиљада запослених (углавном беспосличара). Саме продавнице биле специфичне по томе што су бииле тотална суперотност свом називу, што значи до бола глуп излог са полицама на којима су биле натрпане емајлиране шерпе и лонци (на кило и на комад), прехрамбена роба и "Биљана" прашак, крајње нељубазним и непрофесионалним продавачицама у љубичастим радним мантилима и боросанама, неугледне рафове са по два артикла и широким избором чоколада (галеб, бата и сека).
И данас се по негде може налетети на рушевине симбола некадашнјег ниже-средњег слоја (ако је у комунизму тако нешто и постојално).
Знам за једну у Нишу и једну у Зајечару, сигурна сам да их у сваком граду има у неким варошицама можда још увек и раде.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ja znam za Uzor u Soko Banji. :D
Na krajuću da napravim spisak i fotografije :D
+
Јао, знам и ја за једну у Нишу, у Рендгеновој улици... :D +
Ima i jedna u Jagodin mali, ako je nisu renovirali :)
A ovi linkovi su tu u iscekivanju related definicija, ili samo da zbune protivnika?
Istini za volju, pomalo mi nedostaje ruralni smek tih prodavnica, za razliku od ovih danasnjih, kvazi-fensi (a izbor robe nije mnogo bolji nego u negdasnjim, samo je roba skuplja i izvikanija).
Ta u Rendgenovoj je zatvorena. Radilo je 3-4 radnika, jedan napolju ako uzimas voce, jedan unutra pravi guzvu + kasirka.