Česti nazivi nekadašnjih samoposluga koje su pripadale velikim državnim firmama sa po par hiljada zaposlenih (uglavnom besposličara). Same prodavnice bile specifične po tome što su biile totalna superotnost svom nazivu, što znači do bola glup izlog sa policama na kojima su bile natrpane emajlirane šerpe i lonci (na kilo i na komad), prehrambena roba i "Biljana" prašak, krajnje neljubaznim i neprofesionalnim prodavačicama u ljubičastim radnim mantilima i borosanama, neugledne rafove sa po dva artikla i širokim izborom čokolada (galeb, bata i seka).
I danas se po negde može naleteti na ruševine simbola nekadašnjeg niže-srednjeg sloja (ako je u komunizmu tako nešto i postojalno).
Znam za jednu u Nišu i jednu u Zaječaru, sigurna sam da ih u svakom gradu ima u nekim varošicama možda još uvek i rade.
Istini za volju, pomalo mi nedostaje ruralni smek tih prodavnica, za razliku od ovih danasnjih, kvazi-fensi (a izbor robe nije mnogo bolji nego u negdasnjim, samo je roba skuplja i izvikanija).
Ta u Rendgenovoj je zatvorena. Radilo je 3-4 radnika, jedan napolju ako uzimas voce, jedan unutra pravi guzvu + kasirka.
Ja znam za Uzor u Soko Banji. :D