
Чести називи некадашњих самопослуга које су припадале великим државним фирмама са по пар хиљада запослених (углавном беспосличара). Саме продавнице биле специфичне по томе што су бииле тотална суперотност свом називу, што значи до бола глуп излог са полицама на којима су биле натрпане емајлиране шерпе и лонци (на кило и на комад), прехрамбена роба и "Биљана" прашак, крајње нељубазним и непрофесионалним продавачицама у љубичастим радним мантилима и боросанама, неугледне рафове са по два артикла и широким избором чоколада (галеб, бата и сека).
И данас се по негде може налетети на рушевине симбола некадашнјег ниже-средњег слоја (ако је у комунизму тако нешто и постојално).
Знам за једну у Нишу и једну у Зајечару, сигурна сам да их у сваком граду има у неким варошицама можда још увек и раде.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Ja znam za Uzor u Soko Banji. :D
Na krajuću da napravim spisak i fotografije :D
+
Јао, знам и ја за једну у Нишу, у Рендгеновој улици... :D +
Ima i jedna u Jagodin mali, ako je nisu renovirali :)
A ovi linkovi su tu u iscekivanju related definicija, ili samo da zbune protivnika?
Istini za volju, pomalo mi nedostaje ruralni smek tih prodavnica, za razliku od ovih danasnjih, kvazi-fensi (a izbor robe nije mnogo bolji nego u negdasnjim, samo je roba skuplja i izvikanija).
Ta u Rendgenovoj je zatvorena. Radilo je 3-4 radnika, jedan napolju ako uzimas voce, jedan unutra pravi guzvu + kasirka.