У народу познат као чучавац. Од свих венецијанских направа (шоље са даском, без даске, са грејањем, са масажом, рециклажом, прањем гујзице, аутоматске, анатомске) овај прастари изум у Срба (старији од Беле Куће) представља ``венецијански закон``.
Употреба се своди на правилан `газ` - ако се погрешно наместиш, добићеш и непријатно хладно прање у пакету. Тајна је у `газу` пола стопала унапред од предвиђеног газишта.
Лик утрчава код ортака у кафић:
- Брааате, хитно! Имаш венецијански закон?
- Шта ти је то?
- Ау! Чучавац, бре, чучавац!
- Што је то закон?
- Зато што су шоље и даске по правилу или упишане или усране. Или обоје! А понекад и исповраћане.
Венецијански трговац, на основу кога је снимљен плагијат филм о некаквим Јеврејима. Промашена сврха и суштина.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.