Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.
Dete pred punim stadionom pred utakmicu reprezentacije peva Bože pravde. Čekaju ljudi utakmicu, i poštuju klinca... Prva strofa, svi pevaju... Ali dete je uporno u nameri da otpeva sve osam strofa himne, što traje 10 minuta. No, ne misli tako i neustrašivi heroj koji svojim aplauzom pravi lančanu reakciju, i za tren oka, dete izlazi sa terena.
Sličan performans može da se izvede i u crkvi. Pop peva na liturgiji, svi ćute, slušaju, klanjaju se. E, najvažnije je prekrstiti se. Jedan se prekrsti, svi se prekrste. I tako uvek, garantovano, jer Chain reaction nikad ne omane, a uvek je delotvorno.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.