Osoba izgubljena u vremenu i prostoru, koja ne zna da pogodi svoju vlastitu kuću u po bela dana, sapliće se na ravnom i redovno mu se dešavaju retardirane stvari nepojmljive, da se tako izrazim, normalnom čoveku. Kada ga ugledate, imate osećaj da mu u glavi traje sednica senata, na kojoj on drži govor. Pogled izgubljen, mentalni sklop čudno satkan, sve u svemu, budaletina.
- Sutra u pola 5 ispred južne tribine se nalazimo. Nemoj da kasniš.
- A gde je južna tribina?
- Brate, ne želim da poverujem da si toliko glup, al ajde... imaš 6 ulaza, idi sistemom eliminacije, pa gde me vidiš, tu stani. Može?
- Ajaaa, ma ja nema šanse da te nađem tamo...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.