Vlasnice butika u ulozi prodavačice

Gospođe, vrlo retko gospođice, koje će ti čak i popušiti(ne doslovno) samo da kod njih kupiš dati proizvod.

-Dobar dan.
-Dobar dan, izvoli.
-Video sam kod vas jednu lepu naranddžastu košulju.
-Znam, ti si dolazio pre 6 dana, rekao si da ti je sačuvam.
-Da, imate savršeno pamćenje.
-Evo ti izvoli probaj.
-Uh, mali su mi rukavi.
-Pa to i može da se toleriše.
-Pa ipak, kad se malo opere, pokupiće se još malo, ipak ne bih.
-Čekaj stani razmisli još jednom, šta ako je posle neko drugi kupi?
-(ženo nije je niko kupio 6 dana, sad će je neko kupiti) Pa ipak, ne bih da potrošim novac na nešto što neću koristiti.
-U redu, a da pogledaš još neke, imamo još 2 u izboru.
-Zaista ne bih, žurim.
-Ma stani, to je 2 minuta. Evo ti ova crvena.
-Joj 'ajde..... Pa i nije loša.
-Ma odlična, perfekta, savršena, mnogo dobro ti stoji, imaš svetao ten, baš si ekstra u njoj.
-Da, da. Nego mogu li ja probam tu karo crvenu?
-Naravno, naravno... ____ ... Jao, jao, što ti je ta tek dorba, kako savršeno stoji.
-Ipak mi se čini da je ona prva bolja.
-Jeste... Jeste u pravu si, ona ti je bolja. Mada ni ova nije loša, ali ona je kao krojena za tebe.
-HM...
-U redu, onda pakujem ovu. 3500.
-Daj da je ipak još jednom probam...
-Ma nema potrebe, odlična je, ja je već zapakovala.