Verujem da su svakome od vas roditelji kada ste bili mali trubili kako nešto mora da se uradi, jer to je za tvoje dobro - moraš jesti boraniju, rano u krevet, ne smeš gledati crtaće predugo..Jer to je za tvoje dobro. Ako nećeš, dobićeš batine, jer to je opet za tvoje dobro, da binaučio da slušaš i poštuješ roditelje, a to je pogotovo za tvoje dobro.
Na kraju ti baba i deda kažu da su i oni tukli tvoje roditelje zbog istih tih stvari, i ko što ti shvatiš kad odrasteš da od crtaća nisi pokvario oči, nisu ti vadili krajnike zbog dva sladoleda dnevno, nije strašno razbiti prozor a boraniju i dan danas ne jedeš, ni njima batine nisu pomogle.
Mnogo je važnije ono što ja osećam da je za moje dobro - upisaću srednju i fakultet koje ja želim, da bih se bavio onim što volim (pustite me makar da se nadam) Oženiću koga ja želim, družiću se s kim meni odgovara, ako mi se pije pivo piću ga, ako padnem ispit jer me je jednostavno strašno mrzelo da ga spremim - pao sam ga. Položiću ga drugi put, neće svet propasti. Možda tebi ne znači, ali tih pet dana lenjosti sam proveo u uživanjima i ponekoj sreći, i neću se zbog toga kajati. Tih pet dana sam živeo koliko se moglo i kako sam hteo.
Kao nagradu ću dobiti sebe - ne uštogljenog japija koji trči za šefovima i kojem keva vezuje kravatu.
Možda ne ni naročito uspešnog čoveka, sa nadrkanim nadredjenim, kolima koja me izludjuju i neizvesnim odlaskom na more svake godine. Zbog nečega ću se svakako i kajati. Ali to ću biti ja, i znaću da sam odluke donosio sam.
