Veština koja može preobratiti običnog pasta frajera u majstora kuhinje. To što mu je sitno seckan luk zapravo u kriškama, što mu ulje za prženje pršti po plafonu i što ne ume da oceni kad je meso pečeno nije bitno, jer je kuvarsko umeće zapravo direktno proporcionalno količini upotrebljenog egzotičnog bilja.
-Da vidimo... "na vrh noža bibera i prstohvat majčine dušice"... ma više bibera treba, da bude malo pikantno, a ove majčine dušice cela kašičica inače se neće ni osetiti.
-Ruzmarin, to je neki afrodizijak valjda... pola kašike odma' mećem.
-Origano, to može u sve.
-Vala, jeste smor ovo distanje, ček' da vidim šta ima po fijokama... majoran, lovor, može, narodni čaj, hm... "list koprive, šipurak, list kupine...", može, ako ništa zdravo je.
-Paz' đumbir jebote, sa'ću narendam i toga malo.
-E, bosiljak sam zaboravio, i toga pola kašičice... ma može i cela.
-Ček' da vidim imam li u apoteci još onih Josif Pančić biljnih kapi za inhalaciju...
--------------------------On: Pa, kako ti se dopada moj vijetnamski gulaš alla preliminari?
Ona: :suze na oči: Super je... kah... samo je malo jako... je l' se to ruzmarin oseća?
On: Ma da bre, toga onaj Džejmi Oliver trpa ko blesav, sreća te sam smanjio dozu (u sebi: znao sam da je trebalo da sunem još cimeta da zamaskira to malo).
