
Један од мало коришћених израза у свакодневном говору...
Неретко изазива чуђење и од оног коме је кусур намењен, али и пратиоца оног који оставља бакшиш. Обично прво што помисле када виде да неко оставља кусур, јесте да он није одавде, или да је пун к'о брод.
Ортак: Ајде келнер, може рачун?
-- келнер доноси рачун, 420 дин. --
Ортак: Ево 500, не треба кусур.
Ја: Јеси луд, што остави бакшиш...?
Ортак: Што шта фали, служио нас човек два сата...
Ја: Јеси буздован... устај, ајде пре него што нас не отму, има да ми од мајке Стане траже откуп, нема пас за шта да нас уједе...
Ортак: Шта сереш бре што?
Ја: Ово је Србијааааа!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nije nam Džajić tata +