
Један од мало коришћених израза у свакодневном говору...
Неретко изазива чуђење и од оног коме је кусур намењен, али и пратиоца оног који оставља бакшиш. Обично прво што помисле када виде да неко оставља кусур, јесте да он није одавде, или да је пун к'о брод.
Ортак: Ајде келнер, може рачун?
-- келнер доноси рачун, 420 дин. --
Ортак: Ево 500, не треба кусур.
Ја: Јеси луд, што остави бакшиш...?
Ортак: Што шта фали, служио нас човек два сата...
Ја: Јеси буздован... устај, ајде пре него што нас не отму, има да ми од мајке Стане траже откуп, нема пас за шта да нас уједе...
Ортак: Шта сереш бре што?
Ја: Ово је Србијааааа!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Nije nam Džajić tata +