Odavno te je prošla svaka moguća euforija u vezi sa fakultetom, upoznao si uglavnom grad u koji si kao goluždravi ptić stigao da učiš školu i uputiš se u dalji život, družiš se sa ljudima sa kojima je vredelo družiti se, ne skupljaš više potpise, kolokvijumi te ne intrigiraju, jetru si načeo po stanovima, kafanama, ispred domova..Žao ti je što nisi više jebao, ali život je svakako pred tobom i da se nadoknaditi. Ne brineš više o budžetima, rokovima, znaš da će se sve nekako završiti i onda upadaš u priču oko traženja posla, iznalaženja ćaletovih veza iz vojske i škole, tralala..E, došao je trenutak kada treba da se zapitaš zašto si i upisivao fakultet pre svega? Ionako ništa nisi naučio osim popunjavanja uplatnica i pisanja molbi, čak se nisi navikao ni na redovno ustajanje, ili odlazak na predavanja obrijan i ispeglan. Dakle, nije li sve bilo uzalud? Ništa te ne čeka kad diplomiraš na tacni, ništa nisi zaslužio, ništa ti ne garantuju..Ali nemoguće da su sve te pare straćene na četiri, pet godina pukog obitavanja? E, pa nisu. Kako stvari povlače jedna drugu, a skrivena pouka stvari je često značajnija od one na prvi pogled vidljive, tako je i upisivanje fakulteta u stvari bio potez od značaja i vrlo bitan korak u tvom životu. A evo i šta te je sve naučio:
CIMEROVANJE : Ako si imao tu sreću ili nesreću da upadneš u dom, naučićeš na više težih načina koliki značaj imaju četiri gola zida, pod, jedan prozor i jedna vrata koja mogu da se zatvore i zaključaju. Ako si pak osetio čari stanovanja u stanovima sa jednim ili više ljudi neodgovornih skoro koliko i ti, dobro si upoznat sa činjenicom da se sudovi ipak ne peru sami od sebe, krš se pojavljuje na najneobičnijim mestima, a borba sa istim ni malo nije zanimljiva. Sve ovo te dovodi do jednog nepobitnog zaključka koji je zasnovan na četiri godine napaćenom iskustvu: nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Dakle, jednog dana kada u sred rasprave sa svojom klimaktičnom i unesrećenom ženom naletiš na pitanje - Koji sam kurac i oženio ovog zlotvora? - pred oči će ti izaći svi oni kućni poslovi na koje si zaboravio a koje tvoja draga supruga revnosno obavlja, i umesto da podneseš zahtev za razvod, otićeš kao i uvek do tada u kafanu na koje pivo, doći kući u dva, skljokati se na krevet, preživeti tri dana bojkota razgovora i život će po nekoj svojoj inerciji nastaviti da teče dalje.
ISHRANA : Sećaš se svega onoga što kao razmaženi klinac nisi hteo da jedeš? U drugom semestru ćeš zaključiti da i nije bilo tako loše, kada ti paštete, sapunjave salame i u redjim prilikama naresci i viršle, izbiju na nos. Do četvrte godine, kevina i babina kuhinja koju budu dovozili prolazni autobusi će i kod tvojih prijatelja postati deo repertoara svakodnevnog nadanja, i prerašće u svojevrsnu legendu. Dakle, na teži način si naučio jednu važnu lekciju : nisu bili naši stari ludi kad su se ženili. Zato jednog dana kada pogledaš svoju klimaktičnu, pohabanu i unesrećenu suprugu, biće ti lakše da progutaš sva ona govna koja se gutaju posle doručka a pre ručka i večere, uglavnom svim danima. I kada poželiš da joj prebaciš kako ne kuva ni blizu kao tvoja majka, setićeš se da kuva bolje nego tete u menzama, oćutaćeš, i rutina zajedničkog odgajanja dece će nastaviti svoje kotrljanje pod teretom inercije nakupljenog bračnog staža.
Pored toga da se računi ne moraju plaćati baš uvek na vreme, i da je pivo u staklo bolje od onoga u limenci, fakultet te u stvari i ne nauči baš nekim naročito korisnim stvarima. U stvari naučiće te, ali kada se oženiš, izrodiš decu i nadješ prosečno usran posao koji te čeka tamo ili ovde, te stvari neće biti često primenljive.
Dakle, ako si već oženjen i zaposlen, mrzi svoj posao, slušaj rokenrol i ceni entitet koji te pere, pegla, sprema decu za školu i povremeno ti nešto skuva. Ipak ni sa tobom nije tako lako podnositi svakodnevicu koja nas sve troši.
